Konstantinidis: Više dece sa težom kliničkom slikom, jer je više obolelih

Vesti 11. apr. 202112:02 > 12:0641 komentara
Podeli:

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis kaže da je britanski soj koronavirusa odgovoran za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali dodaje da se teška klinička slika javlja sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva, a pošto je sada broj zaražene dece veći, i apsolutni broj proporcionalno mora da raste. "Definitivno ima više dece i sa težom kliničkom slikom, jer je više obolelih", navodi on. Ukazuje i da deca slabo prenose virus, posebno kada su asimptomatska, i da njihova vakcinacija nije trenutno prioritet, već je potrebno da se prvo vakcinišu odrasli, čime će najbolje zaštiti i decu od oboljevanja.

„Zabluda inicijalna je bila da britanski soj izaziva težu kliničku sliku, klinička slika je manje-više ista, ali kako određeni postotak dece ima najtežu, tako je ostao i sada, ali s obzirom na veći broj obolelih, definitivno ima i više dece sa težom kliničkom slikom“, pojašnjava u Novom danu na N1 doktor Konstantinidis i dodaje da je jedna od karakteristika britanskog soja da se lakše prenosi kod dece i adolescenata.

Povezane vesti

Na pitanje da li je vreme da deca počnu da se vakcinišu, on ističe da je veliki zagovornik vakcinacije, „i apsolutno će u jednom trenutku biti potrebno da vakcinišemo decu, ali je sada prioritet da se vakcinišu odrasli, za decu ima vremena“.

„Fajzer je u martu završio ispitivanja za uzrast između 12 i 15 godina, počeo je tek za mlađe, pre septembra neće nigde početi (vakcinacija), ali to ne treba da bude prioritet. Najbolje ćemo zaštiti osetljive kategorije – decu i trudnice, tako što će se prvo vakcinisati oni koji mogu i trebaju“, ukazuje Konstantinidis.

A kada roditelj da zna da treba da testira dete, s obzirom da je proleće doba i alergija, doktor poručuje da „već i vrapci znaju da deca mogu često imati asimptomatske oblike, ne treba toliko insistirati na testiranju“.

„Naravno, kada postoji podatak o kontaktu sa obolelim ili dete ima obolelog u porodici, a istovremeno ima kliničku sliku, treba razmišljati o testiranju“, kaže on i dodaje da je vreme pokazalo da su lekari dovoljno verzirani, i da dete prosto treba testirati kada to lekar kaže.

Deca treba da idu u školu

Takođe, povodom najavljenog povratka dece u škole, on ističe da „potreba za obrazovanjem prevazilazi rizik od hipotetičnog razvoja kovida, posebno sa mogućnostima za komplikacije, koje su tu veoma male“.

„Svi pričaju o ekonomiji, a ne pominju da nam deca već godinu dana ne idu u škole. Treba da deca idu u školu. Proces obrazovanja treba da ide što približnije normalnom“, kaže Konstantinidis.

Dečiji psiholog Vukašin Čobeljić, govoreći o tome kakve posledice po decu ostavlja pandemija, navodi da imaju osećaj neizvesnosti, jer su se stalno menjale mere za ovih godinu dana i morala su često da se prilagođavaju.

Izvor : N1

„Za godinu dana deca su zrelija, što samostalno, što uz podršku najbližih trudila su se da uznapreduju i suoče sa ovom situacijom, što nije lako“, navodi Čobeljić i dodaje da su deca u velikoj meri shvatila šta se dešava, posebno adolescenti.

Dodaje i da roditelji treba da se spuste na nivo deteta i pokušaju da ga razumeju u ovakvim okolnostima, čak i ako popusti u školi.

Psiholog: Roditelji treba da čine sve da razumeju dete

A na pitanje da li je predramatično ako kažemo za ovu generaciju školske dece kažemo da je izgubljena, on se nada da većinski to neće biti slučaj, da će deca naći način da se prilagode situaciji, a situacija se stalno menja i oni će sazreti.

„Možda će uspostaviti bliži kontakt sa roditeljima, što će uticati da će se na drugačiji način odnositi prema vršnjacima“, navodi on.

Na pitanje da li je povratak u škole dobra ili delimično dobra vest, on kaže da će to biti opet nova situacija, nova adaptacija, „ali nadamo se da će biti pozitivna“.

Kaže da je praksa u dečijoj klinici u Tiršovoj, gde radi, pokazala povećanu anksioznost kod dece od kako je počela pandemija, kao i da se dosta javljaju đaci sa tegobama somatske prirode – lupanje srca, bol u stomaku, i često se radi o maskiranoj depresiji.

A na to kako roditelji mogu da pomognu deci, on kaže da ne odustaju, „da sve vreme šalju poruku ‘razumem te, činim sve da te razumem'“.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar