Koliko će otpadnih voda Dunavom proteći dok Novi Sad ne dobije prečistač?

Vesti 13. jan. 202119:3022 komentara
Podeli:

Nakon slika zagađenja Potpećkog jezera u jugozapadnoj Srbiji, društvenim mrežama proširio se i snimak ispuštanja velike količine otpadnih voda u Dunav na severu zemlje, u Novom Sadu. Iako se ispostavilo da je snimak napravljen još 2015. godine, situacija se nije promenila, odnosno kompletan sadržaj kanalizacije i dalje se, bez prečišćavanja, ispušta u reku. Novi Sad je praktično prvi grad te veličine na toku Dunava koji nema prečistač otpadnih voda.

U punom mlazu, iz kanalizacije pravo u reku. Iako je snimak izvučen iz arhive, i dalje se takva slika može videti kada je vodostaj Dunava nizak. Novosađani u reku ispuštaju između 1.700 i 2.000 litara otpadnih voda u sekundi.

Ukupno je šest kanalizacionih ispusta kroz koje kompletna otpadna voda iz Novog Sada odlazi direktno u Dunav i tako već 60 godina. Postoje planovi da se to u narednih pet do šest godina promeni, ali mnogo je faktora od kojih zavisi hoće li oni biti ostvareni.

Šetnja uz reku nije uvek prijatna. Čak i kad se izlivi ne vide, mirise je teško sakriti. Prvi korak u rešavanju tog problema i ujedno prva veća investicija u kanalizacionu mrežu u gradu, bila je izgradnja nove crpne stanice koja je počela da radi krajem decembra.

„Ona predstavlja prvi stepen izgradnje infrastrukture koja treba da dovede sve otpadne vode do prečistača, do budućeg prečistača“, kaže Radoica Stefanović iz JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Ona će preuzimati otpadne vode sa južnog gradskog sliva i delom sa severnog. Za početak, trebalo bi da dovede do gašenja izliva sa snimka koji su Novosađani delili na internetu. Ali i do toga će još mnogo vode proteći Dunavom.

„Crpna stanica GC1 bi trebalo da se kompletno ukloni i sve vode bi trebalo da se mikrotunelom, znači da se jednim cevovodom prečnika tri metra dovedu do ovog lokaliteta ovde. Tako da će kompletno ukidanje onog lokaliteta biti posle izgradnje tog velikog kolektora koji je trenutno u fazi projektovanja“, kaže Stefanović.

Odnosno, to bi se, prema očekivanju ovog inženjera, moglo dogoditi paralelno sa izgradnjom Centralnog prečistača otpadnih voda o kom se decenijama priča, a kom se nadaju u narednih pet do šest godina. Trenutno se izrađuje studija opravdanosti sa idejnim projektom za prečistač, koji će koštati, procena je, preko 100 miliona evra.

Od prethodnog takvog projekta urađenog 2009. se odustalo, pa je Novi Sad i dalje prvi grad sa 400 hiljada stanovnika na Dunavu koji otpadne vode ne prečišćava. Najveća kočnica su pare, ali i kada se one obezbede kroz grantove, struka koja projekte treba da ostvari, kaže profesor sa PMF-a.

„Mi smo dobili za Vrbas, pa smo loše uradili. Dobili smo za Šabac, za Leskovac. Dobili smo za Užice koji nikad nismo ni napravili jer nismo imali podlogu dobru i nismo imali lokacijsku dozvolu. To je bio problem, jednostavno se nisu mogli tamo dogovoriti i propalo nam je 13 miliona evra. Znači, na neki način da dobijemo pare od Evropske unije, ali ono što smo dobili i malu packu, da malo radimo na tome“, kaže profesor sa PMF Boža Dalmacija.

Prečistače otpadnih voda u Vojvodini za sada imaju Subotica, Sombor, Vrbas, Vršac, Kikinda i niz manjih mesta. Ipak, najveći gradovi u Srbiji i dalje su najveći zagađivači, a decenije izlivanja štetnih materija u Dunav dovele su do toga da Đerdapsko jezero, prema rečima profesora Dalmacije, postane ekološka bomba koja otkucava.

Komentari

Vaš komentar