Koha objavila non-pejper o Kosovu, nemački ambasador kaže – lažna vest

Vesti 27. apr. 202107:27 > 13:2736 komentara
Podeli:
Izvor: Armend NIMANI / AFP

Nemački ambasador na Kosovu Jern Rode izjavio je danas da je takozvani francusko-nemački „non pejper“ u izdanju Кoha ditore lažna vest. "Možda postoji dokument, ali sigurno nije francusko-nemački. Potpuno podržavamo dijalog koji vode EU i Miroslav Lajčak, kako je prošlog četvrtka u Prištini ponovio nemački ministar spoljnih poslova Mas“, napisao je Rode na Twitteru.

List Koha ditore objavio je sadržaj navodnog non-pejpera  u kom je navedeno da će „Kosovo i Srbija međusobno poštovati suverenitet i teritorijalni integritet, a postojaće i autonomna oblast Sever Kosova“.

pročitajte još

Među ostalim tačkama Koha ditore navodi da će Srpska pravoslavna crkva imati poseban status, dok će Mitrovica biti zajednička ekonomska zona. Prema ovom dokumentu je predviđeno i da budu primenjeni svi do sada postignuti sporazumi, a da konačni dogovor bude postignut do februara 2022. godine.

Kako navodi ovaj list, redakcija je dobila dokument za koji se kaže da je „non-pejper“ koji su pripremile Nemačka i Francuska, kao zajedničku inicijativu ove dve zemlje za nastavak dijaloga i njegovo zaključivanje konačnim sporazumom.

Autentičnost ovog dokumenta list Koha Ditore nije mogao da potvrdi, ali u tekstu navode da su im neke diplomate sa kojima su razgovarali potvrdile da su tačke pomenute u dokumentu manje-više u skladu sa onim o čemu se razgovara u dijalogu.

U dokumentu se navodi i da će ove napore podržati države članice EU i Sjedinjene Države.

Nemački ambasador demantovao je ovu vest:

U dokumentu se još navodi da će Evropska unija nastaviti da olakšava proces koji će dovesti do potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma između dve strane, kako bi se rešila sva otvorena pitanja i kako bi se napredovalo evropskim putem i stvorile mogućnosti za poboljšanju života ljudi. Kosovo ne bi trebalo da nameće trgovinske barijere Srbiji, dok bi Srbija trebalo da poštuje status kvo u pogledu međunarodnog prisustva Kosova. Obe strane moraće da poštuju moratorijum na međunarodnoj sceni.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući Beograd, i premijer Aljbin Kurti, koji predstavlja Prištinu, vodiće razgovore za finalizaciju sporazuma o normalizaciji odnosa između stranaka. Proces bi trebalo da bude završen pre kraja februara 2022. godine“, kaže se u ovom dokumentu.

Proces će se, prema istom dokumentu, zasnivati na nekoliko ključnih elemenata, poštujući Parišku povelju, Helsinški završni akt i vodeća načela Kontakt grupe za određivanje statusa Kosova iz 2005. godine i obezbediće primenu svih postignutih sporazuma tokom briselskog dijaloga.

Što se tiče sporazuma koji bi trebalo da obuhvati ovaj dokument, predlaže se da će „svaka stranka, prema međunarodnom pravu, poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost druge strane“, prenosi Kossev.

„Strane potvrđuju da će regulisati svoje granice i razgraničiti se samo zajedničkim dogovorom, da će sporove rešavati mirnim putem i uzdržaće se od pretnji ili upotrebe nasilja u skladu sa evropskim duhom rešavanja sporova dijalogom. Obe strane treba da teže jačanju međusobnog poverenja, dobre volje i tolerancije i zajednički će raditi na promociji mira, stabilnosti i razvoja u regionu. EU bi, u ime obe strane, trebalo da angažuje nezavisno telo koje će odrediti granicu između strana.“

Strane bi takođe trebalo da se dogovore o uspostavljanju „autonomnog okruga severnog Kosova“ kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu, koja bi imala pravo regulisanja zakonodavstva na regionalnoj osnovi u oblastima ekonomije, finansija, vlasništva nad infrastrukturom, kulturom, obrazovanjem, zdravstvom, socijalnom zaštitom, pravosuđem, policijskom službom, urbanim razvojem i evropskom saradnjom, u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom lokalne uprave“.

Prema ovom planu, čiju istinitost novine nisu mogle da potvrde, „Autonomni okrug Severno Kosovo“ obuhvatao bi teritoriju gradova Zvečan sa 35 sela, Leposavić sa 72 sela, Severnu Mitrovicu i katastarsku zonu grad Zubin Potok sa 63 sela“.

Dokument takođe predlaže poseban status za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu kako bi se osiguralo ono što se naziva njihovom „nesmetanom aktivnošću“. Prema ovom dokumentu, „Crkva i njena unutrašnja organizacija treba da budu priznati kao samoupravna strana u političkom i ustavnom sistemu Kosova, vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status“. Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, treba da vodi Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji.

Strane bi takođe osnovale ekonomsku zonu u Mitrovici kao katalizator za ekonomski razvoj sa obe strane granice i u skladu sa konceptom evropskih regiona.

Obe strane bi morale da naprave ustavne promene kako bi osigurale primenu pravno obavezujućeg sporazuma.

„Posle ratifikacije pravno obavezujućeg sporazuma, Srbija se slaže da se neće usprotiviti kosovskim zahtevima za članstvo „u međunarodnim, multilateralnim ili regionalnim organizacijama i u instrumentima čija je Srbija već članica“, navodi se u dokumentu.

Strane se slažu da dve države ne mogu predstavljati jedna drugu na međunarodnoj sceni. Obe strane priznaju suverenitet dve države na njihovoj teritoriji koja je njima određena.

U dokumentu se takođe pominju načini na kojima bi se regulisali međudržavni odnosi između Kosova i Srbije. Oni bi „međusobno poštovali nezavisnost i autonomiju u svojim unutrašnjim i spoljnim poslovima“.

Strane bi razmenile „stalne misije“ i bile bi smeštene u „sedištu odgovarajućih vlada“. Praktična pitanja rešavala bi se u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima.

Strane bi takođe osnovale „veće za uzajamno prijateljstvo“, koje bi se sastajalo jednom godišnje kako bi osiguralo primenu pravno obavezujućeg sporazuma.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj preduzeće pregovarački proces i organizovati, uz podršku Nemačke i Francuske, sastanak u Parizu u junu 2021. godine.

„Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, nakon zaključenja pravno obavezujućeg sporazuma, podnosiće izveštaje u septembru 2022. Generalnoj skupštini UN, u skladu sa mandatom Rezolucije A / 64 / L65 / Rev.1.“, navedeno je u ovom „non pejperu“.

Komentari

Vaš komentar