Ko je viši – predsednik Vučić ili cena ruskog uticaja na Srbiju?

Vesti 13. avg 202219:24 > 14. avg 2022 17:2653 komentara
Podeli:

Hoće li se nova Vlada, kada bude formirana, posle letnjeg zatišja, ponovo suočiti sa pitanjem uvođenja sankcija Rusiji i konkretnim pritiskom zbog toga? Predsednik države poručuje da će se Srbija uskladiti sa politikom EU po tom pitanju, kada nas Brisel, kako kaže, obavesti da nam je do ulaska u Uniju ostalo šest meseci. Američki ambasador Kristofer Hil se nada da je građanima Srbije jasno da po ovom pitanju ne žele da budu neutralni.

Ko je viši – predsednik Vučić ili cena ruskog uticaja na Srbiju? Njujork tajms navodi da je Vučić jednom prilikom, aludirajući na poređenje s Putinom, ironično primetio da je visok skoro dva metra, ali američki list zaključuje da se iza te opaske o fizičkom stasu, krije ozbiljno pitanje koje muči Balkan i zaokuplja zapadne diplomate.

Veze predsednika Srbije sa Moskvom nameću nezgodna pitanja, jer se čini da Kremlj izaziva nemire na Balkanu da bi skrenuo pažnju sa rata u Ukrajini, a Vučiću je dojadilo da ga nazivaju „mali Putin“ koji, kako ga neki optužuju, navodno, namerava da izvrši agresiju na krhke susede svoje zemlje na Balkanu, piše Njujork tajms.

I dok se taj list pita da li Rusija koristi Srbiju da podstakne podele u Evropi i izazove novi sukob na ovom prostoru da bi odvratila NATO od bitke koja besni na istoku, pitanje hoće li i kada Srbija uvesti sankcije Rusiji u Beogradu ne gubi na aktuelnosti već šest meseci.

„Ja obećavam narodu da ćemo mi da čuvamo našu politiku koliko god možemo, a naša politika je da budemo na evropskom putu, da čuvamo svoja tradicionalna prijateljstva i da vodimo samostalnu i nezavisnu politiku. A naravno kada nam budu rekli da nam je ostalo šest meseci za ulazak u EU, eto i nas da se usaglasimo sa svim njihovim zahtevima, ali to moraju da nas obaveste kad je tih šest meseci“, rekao je predsednik Vučić.

Da li je i ova igra „gledanja na sat“ dokaz da Brisel trenutno po pitanju sankcija ne pritiska Beograd? Nema pravog pritiska, zvaničnici sa Zapada insisitiranje na toj temi svode samo na reči, poručuju iz Centra za praktičnu politiku.

„Pitanje sankcija je vrlo pragmatično pitanje. To jest, ako ih uvede, uvešće ih ako Zapad počne da vrši pravi pritisak na njegov režim, a za sada ne vidim da se to dešava i sumnjam da će uskoro da se desi“, rekao je Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

A na pitanje pritiska, američki ambasador odgovara da misli da je Vučić u više navrata rekao da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički.

„Mislim da je za Srbiju glavno pitanje sankcija, da radi ono što bi uradila svaka članica EU. Na Srbiji je i na njenim građanima da o tome odluče. A mislim da su oni razumeli da je ovakvo ponašanje Rusije neprihvatljivo. Kako oni na to reaguju i kako se sa tim nose kao država koja želi članstvo u EU ostavljam njima, ali nadam se da je građanima Srbije jasno da po ovom pitanju ne želite da budete neutralni“, poručio je američki ambasador Kristofer Hil.

Skida li Vučić etiketu „malog Putina“ ili veze s Moskvom koristi kao pretnju da moze i da se okrene od EU?

„Mislim da on i dalje koristi svoje veze sa Putinom kao pretnju EU, ne toliko kao pretnju koliko kao sredstvo za ucenu, za dobijanje nekakvih benefita za sebe i svoj režim i žmurenje EU na jedo ili oba oka pred rastom autoritarizma u Srbiji“, ocenjuje Popović.

List i portal Nova pisali su da će odluka o uvođenju sankcija Rusiji biti, na neki način, prepuštena srpskom parlamentu. Prema njihovim saznanjima poslanici neće direktno odlučivati jesu li za ili protiv uvođenja sankcija, već će se izjašnjavati o daljem evropskom putu države i usklađivanju sa politikom Unije.

Komentari

Vaš komentar