Klimatolog Đurđević za N1 o tornadima u Evropi – da li će ih biti sve više

Vesti 25. jun 202112:13 > 12:2114 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/David W Cerny

"Tornado nije nešto što nikada pre nije bilo zabeleženo u Evropi, ali je nešto što se vrlo retko dešava", kaže za portal N1 klimatolog Vladimir Đurđević, profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu, komentarišući tornado koji je u četvrtak pogodio južni deo Češke usmrtivši najmanje četvoro ljudi, dok je više od stotinu povređeno. Prema mišljenju Đurđevića, klimatske promene povećavaju rizik da ovakvi događaji postanu češći, ali i da postanu intenzivniji.

„Tornada se dešavaju u Evropi i to nije baš toliko retka pojava, ali se ne pojavljuju tako često kao što je to slučaj u Americi. U principu, pojava tih sistema daleko je manja od onoga što je situacija u SAD i što ljudi najčešće povezuju sa tornadom“,  kaže Vladimir Đurđević.

Kako ističe – tornada se na našem podneblju ne pojavljuju toliko često i posebno se ne pojavljuju ovako jaka kao što je bio slučaj u Češkoj.

Pročitajte još:

„Koje je jačine tačno bio – ne znam, ali to će verovatno da objave ovih dana, pošto Evropljani baš zbog toga što se to ne dešava često nisu na neki način vešti da lako procene tornada. Verovatno je bio neki od tih jačih kategorija, znači F3 pa na gore“, ističe Đurđević.

Obično se, kaže, u Evropi dešavaju slabija tornada koja su niža na toj skali kategorizacije.

Klimatske promene, kako ističe, mogu da se povežu sa ovim događajem, ali mogu i da ukažu da ćemo potencijalno u budućnosti očekivati više svih tih meteoroloških fenomena koji sa sobom nose neko olujno vreme – ne samo tornada, pošto je tornado deo jednog velikog olujnog oblaka.

Šta nas čeka

„Intenzivnost takvih oblaka će zbog klimatskih promena verovatno biti još više izražena nego što je bila u prošlosti. Razlog za to je što kada je atmosfera toplija u takvoj admosferi možete da imate više vode pare. Trenutno je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen. A, kad je vazduh topliji za jedan stepen, onda u taj vazduh možete da stavite sedam odsto više vodene pare. Svi ti meteorološki fenomeni koji su malo intenzivniji kao što su olujni oblaci ili ti superćelijski oblaci iz kojih nastaju tornada ili neke linije nestabilnosti – oni u stvari svu energiju crpe iz vodene pare“, navodi sagovornik portala N1.

To znači da, kako objašnjava – kada u atmosferi ima više vode pare i takav događaj kao što je taj olujni oblak može da bude na neki način razorniji: da proizvede jače vetrove, jači tornado, veću količinu padavina veću količinu grada itd.

Kao pojedinci – ne možemo puno

Na pitanje šta možemo da uradimo kao pojedinci, ali i kao društvo kako bismo sprečili da ovakvi događaji postanu intenzivniji i češći, profesor Đurđević odgovara da kao pojedinci – ne možemo puno.

„Ali, na globalnom nivou postoji dogovor svih zemalja sveta koji se zove Pariski sporazum i koji predviđa da će sve zemlje sveta do sredine ovog veka prestati da koriste fosilna gforiva i prestati da emituju gasove sa efektom staklene bašte čija je povećana koncentracija i dovela do toga da je planeta danas toplija za jedan stepen. Tako da ukoliko taj sporazum bude uspešno implementiran, onda ćemo sredinom veka imati svet u kojem se više neće koristiti fosilna goriva, a dalji porast temperature će se zaustaviti na dva stepena – sada je topliji za jedan stepen“, kaže Đurđević.

To je, ističe, osnovni  cilj globalnog društva – da ovaj proces na neki način zadrži u granicama koje su prihvatljive.

„U smislu da ćemo moći da se prilagodimo tim promenama koje su se već desile i koje nas tek očekuju. To ćemo jednostavno morati – vreme će biti drugačje, klimatski uslovi će da budu drugačiji i ljudi će morati da promene svoj odnos prema tome. Verovatno će ljudi, svaki sledeći put kad bude postojala šansa za pojavu jake oluje i pojavu tornada biti obazriviji nego što su bili u prošlosti i verovatno će raditi na tome da izgrade neke sisteme za ranu najavu i upozorenje ljudi…“, zaključuje profesor Vladimir Đurđević.

Komentari

Vaš komentar