Kako se kreira paralelna stvarnost: Odgovor provladinih medija na proteste

Vesti 09. dec 202115:163 komentara
Podeli:

Odgovor tabloida i televizija bliskih režimu na subotnje blokade može se svrstati u kategoriju "već viđeno" - kreiranje paralelne stvarnosti uz pomoć manipulacije brojkama, fabrikovanjem vesti, izvrtanjem i prećutkivanjem činjenica. U Novom Sadu se međutim prvi put desilo da je neko batinama primoran, da pred kamerom kaže da je plaćeni da učestvuje u blokadi.

Pročitajte još:

Nije prvi put da mediji bliski vlasti manipulišu brojem ljudi na protestima, nije prvi put ni da ih zvaničnici prebrojavaju glavu po glavu. Ali nikada ranije do javnosti nije došla informacija da se proizvodnju lažne vesti koriste batine i ucene. Upravo to se u subotu desilo grupi od četiri novosadska studenta, kada ih je na putu ka Mostu slobode opkolilo 30 batinaša.

„Bacali su nas po zemlji, šutirali, udarali i posle su nas terali da izvadimo lične karte i snimali su nas da kažemo da nas je Brajan Brković platio 100 evra da dođemo na protest“, rekao je student Marko Maksimović.

Vrlo brzo snimak se emitovao u živom programu televizije Pink, prenelo ga je više tabloida, a pre svih lokalni portal blizak Srpskoj naprednoj stranci. Kreiran je sadržaj koji publici portala, ispostavilo se, nije privukao pažnju – podeljen je samo jednom, lajkovan 32 puta. To nam uz pomoć aplikacije „Crowd tangle“ pokazuje urednik portala Fake news tragač. Daje nam i drugi primer.

„Ovo je recimo jedan tekst sa portala Republika, to je portal Srpskog Telegrafa, ‘Baka istraumirana protestima, ovo kao da je 1995. godina kad smo bežali iz Hrvatske’, I recimo eto oni su se mnogo potrudili oko tog teksta, ali ako upotrebimo aplikaciju crowd tangle koja pokazuje na kojim je sve FB stranicama ova priča podeljena, videćemo da je broj interakcija zaista mali, 24 lajka, iako ove dve stranice ukupno posmatrano – Srpskog telegrafa i Republike – imaju zajedno 152.000 pratilaca. Dakle eto, ni promil“, kaže Stefan Janjić, u rednik Fake news tragača.

Razloge za nisku interakciju Janjić vidi delom u tome što je publika tabloida umorna od iste taktike „tačke ključanja“ koja se koristi već godinama. Drugi razlog je, kaže, to što se u digitalnom prostoru informiše mlađa publika.

„Ako upoterbimo te aplikacije za ove najnovije tragične priče ljudi koji su ne znam ni ja šta izgubili tokom ovih protesta, na kakvoj su sve šteti bili, te najupečatljivije priče zapravo imaju jako nizak nivo interakcije, kada uporedimo sa prethodnim protestima, kada sagledamo taj odnos lajkova šerova, komentara, ja bih rekao da vidimo da su se ovi tabloidi i televizije jako trudili, ali da su se uzalud trudili“, kaže on.

Da su medijski stratezi režima počeli da gube konce, smatra i profesorka Smiljana Milinkov sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

„Da nije ovako mučno i da se ne radi o našim životima, bilo bi vrlo zanimljivo sada analizarati različite strategije peglanja, iznalaženja drugih rešenja i na koji način se sada pokušava plivati u svemu ovome, što su zamrsili i onda imamo, nakon onog vređanja građana, sasvim drugu sliku, a to je da građani imaju pravo da se bune, da se mora slušati glas građana“, kaže ona.

Nekoherentnost, izlivi besa i agresivna retorika usmerena prema običnim građanima, zaključuje Milinkov, ukazuje na to da se mašina za proizvodnju paralelne stvarnosti pregrejala i da je počela da puca.

Komentari

Vaš komentar