Kako prolaze uzbunjivači u Srbiji – izgubljen čin, posao, premeštaji…

Vesti 06. okt 202221:2334 komentara

Pravo govora - osnovno ljudsko pravo, u slučaju uzbunjivača sve češće je zabranjeno. Kada javno progovore o malverzacijama koje se dešavaju u preduzećima ili institucijama u kojima rade - najčešće ostanu bez posla ili su izloženi progonu. Iako Zakon propisuje da mogu da računaju na zaštitu, u praksi je suprotno od toga.

Da li slučajevi u kojima uzbunjivači alarmiraju javnost imaju epiloge i da li ih nadležne institucije dovoljno šitite?

Doktor medicinskih nauka. Specijalista kardiologije. Bivši direktor beogradske Hitne pomoći. Bivši, jer je javno ukazao na proneveru, krađu, kriminal u toj ustanovi.

N1

„I, na trgovinu smrću, koja je bila jedna po meni od najtežih tih kriminalnih radnji. Dešavalo se to da naše ekipe, lekarske ekipe, upućuju porodice preminulih na usluge privatnih pogrebnika, a da pritom uglavnom ne pružaju reanimaciju, ne rade ono što bi trebalo da rade po pravilima urgentne medicine – da oživljavaju ljude. Eto, to je bilo teško delo protiv zdravlja ljudi i potpada pod kriminalno delo“, navodi Borko Josifovski, bivši direktor beogradske Hitne pomoći.

O propustima u službi, Josifovski je dopisima obaveštavao tadašnjeg ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, ali ni na jedan odgovor nije dobio. Zbog toga je odlučio da o svemu progovori javno.

„Odmah posle te konferencije za novinare, ja sam sutradan automatski bio smenjen i u obrazloženju tog rešenja ministra zdravlja stajalo je da sam ja svojim neproverenim informacijama uznemirio javnost i ugrozio rad službe Hitne medicinske pomoći, prema tome, bio sam svrstan, na neki način, kao u kolonu neprijatelja naroda broj 1. Reagovalo je tada i tužilaštvo, međutim iz ministarstva su ih ubedili da su to besmislice, tako da se i tužilaštvo oglasilo nenadležnim za sprovođenje bilo kakve istrage“, navodi Josifovski.

Ovaj slučaj ni posle 14 godina nije dobio sudski epilog.

A kad javno progovore o malverzacijama, sa zatvorenim vratima nadležnih susreću se i oni koji rade u vojsci. Iako, je Novica Antić bio ocenjivan najvišim službenim ocenama, u službi za suzbijanje kriminaliteta nije ostao.

N1

„I, kada sam kroz sindikalno delovanje počeo da ukazujem na zloupotrebe u sistemu odbrane i kriminal, prvenstveno na kriminal koji je dolazio iz vrha države, odnosno izvršne vlasti i spregu vrha Ministartsva odbrane i izvršne vlasti sa kriminalcima, poput našeg saopštenja da grupa Veljka Belivuka uvežbava pucanje u jednoj od kasarni u Pančevu – nakon toga je krenuo progon mene kao predsednika Vojnog sindikata Srbije, gde je administracija tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina pokrenula jedan disciplinski potupak protiv mene zbog tih izjava u medijima i na kraju me kaznila gubitkom čina, a to je gubitak službe“, navodi Novica Antić iz Vojnog sindikata Srbije.

Zaštitu uzbunjivačima najpre garantuje Zakon, koji između ostalog propisuje da je zabranjeno sprečavanje uzbunjivanja, ali i da se protiv njih preduzimaju štetne radnje. Advokat, Ivan Ninić kaže da praksa pokazuje suprotno: „Kad uzbunjivač dobije zaštitu to nije garancija da će organ odnosno poslodavac tu sudsku odluku ispoštovati i najčešće to odsustvo volje za izvršenje sudske odluke je prisutno u policiji. Mi imamo primere i situacije da se po tri puta MUP kažnjava kaznama novčanim koje su i do 600 hiljada dinara i da se te kazne plaćaju iz budžeta policije, a da policija ne želi da vrati policijske službenike na radno mesto i da postupi po nalogu Višeg suda koji je takvu meru doneo“.

Na listi uzbunjivača koji su prošli kao bosi preko trnja našao se i jedan od kriminalističkih inspektora iz Kragujevca.

„Kriminalistički inspektor Milan Vukomanović dobio je u februaru ove godine zahtev Višeg tužilaštva u Kraljevu da istraži poslove Zastave oružje Slobodana Tešića,  trgovca oružjem, i u tome su ga sprečili nadređeni tako što mu nisu dopustili da operativno sastavi izveštaj i vrati tužiocu, oduzeli su mu predmet i prebacili su ga na šalter – postao je referent u pisarnici“, navodi advokat Ninić.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković kaže da položaj uzbunjivača nije jednostavan i da se neretko nepravedno suočavaju sa problemima. Poručuje i da je neophodna adekvatnija sudska zaštita, primanjivanje zakonskih rešenja, kako bi se problemi izbegli.

„Mi smo opet na terenu vladavine prava i pravde i još uvek nedovoljno efikasnih sudskih procesa, naravno nećemo generalizovati stvari – jer imate sudije koje izuzetno dobro rade svoj posao – ali bi bilo dobro da stvorimo jednu kulturu u kojoj je sasvim normalno da imamo ovakvu preventivu od nedopustivog pravnog ponašanja. Pored efikasne i dobre zaštite i one unutrašnje i ove sudske, neophodno je da uzbunjivači postanu nešto što je sasvim normalno“, navodi Brankica Janković.

Retki su primeri da se sudski postupci okončaju po prijavi uzbunjivača. Praksa pokazuje i da slučajevi, čiji su akteri bili funkcioneri, na kraju kraju nisu imali nikakve posledice.

„Obaveza prema zakoniku krivičnog postupka je da ljudi prijavljuju krivična dela za koja saznaju, međutim očigledno da postoji odmazda od strane ljudi koji su u ovom trenutku u najvišem vrhu izvršne vlasti i očigledno je da su oni zbog toga što takvu odmazdu vrše nad ljudima koji ukazuju na kriminal, deo te organizovane kriminalne grupe“, navodi Novica Antić.

U situacijama u kojima su se otkrića uzbunjivača odnosila na predstavnike izvršne vlasti, niko nije osuđen.

N1

Zbog hrabrosti da javno progovri, sa posla je suspendovan uzbunjivač iz valjevske fabrike „Krušik“ Aleksandar Obradović. On je medijima dostavio dokumentaciju koja ukazuje da su pojedine privatne firme imale privilegovan položaj u „Krušiku“ zbog čega je suspendovan sa posla, tri nedelje proveo je u zatvoru, a dva meseca u kućnom pritvoru.

Komentari

Vaš komentar