Juratović (SPD) o litijumu: Sva ekološka šteta naneta Srbiji, pogodiće i EU

Vesti 08. dec. 202115:43 > 15:5015 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Poslanik SPD u Bundestagu Josip Juratović kaže da će nova nemačka vlada, na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom, krenuti u novu epohu što se tiče transformacije nemačke, ali i evropske privrede, te će jedna od značajnih tema biti digitalizacija, koja će menjati društvo ne samo u smislu privrede, već i po pitanju ekološke održivosti, kako bi se zadati klimatološki ciljevi mogli postići. U tom smislu, ističe on, logično je da će im, ako krenu sa takvom transformacijom, biti potreban litijum, "i sigurno je dobro ako ga i Srbija ima i može ga izvoziti i može doprineti toj transformaciji, ali nama je važno da to bude fer prema narodu, da se zaštiti okolina, da se komunicira sa demonstrantima, da se nađu rešenja. Dodaje, da novoj nemačkoj vladi, za razliku od prethodne vlade kancelarke Angele Merkel koja je vodila politiku tzv. stabilokratije koja nije koristila Zapadnom Balkanu već vladajućim strukturama, "nije stalo do toga da služimo vladajućim strukturama, već da se stvarno izgradi demokratija, i da Srbija, i sve zemlje Zapadnog Balkana stanu u red modernih demokratskih zemalja".

Juratović, povodom protesta poslednje dve subote širom Srbije zbog namere kompanije Rio Tinto da na području Jadra eksploatiše litijum, kaže da novoj nemačkoj vladi nije u interesu „graditi, preuređivati privredu po ekološkim standardima na račun zemalja koja nisu u EU, kao što se nekada radilo u kolonijalističkim državama u Africi“.

Povezane vesti

„Mi ne želimo Zapadni Balkan u stilu Afrike iz kolonijalizma, želimo fer odnos sa njim, da se gradi demokratija, da jednom bude deo EU, da se uključi u jedan ekološki lanac, on nema granice i ne može stati na granici Zapadnog Balkana, jer je on unutrašnje dvorište EU, i nama je potpuno jasno da sva ekološka šteta koja će se naneti Srbiji naneće se i EU“, kazao je Juratović u N1 Studio Live.

Dodaje da smatra da Nemačka i EU treba ozbiljnije da pristupe Srbiji, „treba da budemo fer prema svim demokratskim snagama u Srbiji“.

On ukazuje i na mnoge probleme u srpskom društvu, između ostalog, napade na demonstrante.

„Napadaju se demonstranti, odnosno ne štite se i prepuštaju ulici, to su neukusne pojave, o kojoma treba vladajuće strukture ozbiljno da promisle, na kraju krajeva to je slika Srbije u EU“, poručuje on.

„Srbija ima očito velike probleme u parlamentu, i u samoj vladi, demonstranti sa pravom idu na ulicu, jer ih je strah za njihovu budućnost, za njihovo zdravlje. Da napadaju bagerima demonstrante a policija ih ne štiti – to je težak prekršaj u jednom sistemu, i na kraju krajeva ministar unutrašnjih poslova bi trebalo da odgovara“, smatra Juratović.

Dodaje da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegove strukture jako trude da se predstave kao demokrate, „ali se radi o osiguravanju vlasti“.

On ističe da „Srbija mora da počne da otvara nova poglavlja“, i činjenica da je prošlo dve godine od kako Beograd to nije učinio, sve do sada kada su zemlje članice EU postigle saglasnost o otvaranju klastera četiri – Zelena agenda i održiva povezanost, činjenica je da je bilo nekog zastoja.

„Što se tiče toga, 2003. je rečeno da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu za ulazak u EU, zadnje poglavlje je otvoreno 2019, dakle, ako će se krenuti tim tempom kao do sada – puževim tempom, dve-tri generacije će proći do ulaska u EU, tu ne može biti ozbiljan interes ni EU ni Srbije. Zato sam apsolutno mišljenja da je potrebno procese ubrzati, ne gledati više kroz prste, ne slušati više obećanja u EU jedno, a onda se dođe u svoju zemlju pa se priča nešto sasvim drugo, pa se onda malo luta po Rusiji, pa po Kini, pa se onda vrati EU, to pre svega nije fer prema srpskom narodu, on to nije zaslužio“, ocenjuje Juratović.

Dodaje da je za to da se „ispune obećanja koja je EU dala, da se pomogne zemljama Zapadnog Balkana da što pre uđu u Uniju, s time što jasno mora Zapadni Balkan da ispuni kriterijume“.

„Cilj nam je da jačamo evropske institucije, da EU ima zajedničku platformu, kako prema unutra po pitanju jačanja demokratskog sistema, tako i prema spolja – jačanje demokratskog sistema, jačanje EU što se tiče jakih institicuja kako bi Evropa mogla složno, na istom nivou očiju sa Rusijom, Kinom, SAD da stane pred nove globalne izazove“, ističe Juratović.

U tom smislu, dodaje, „ako govorimo o jakim institucijama u EU, za jaču EU, onda tražimo od Balkana da bude deo tih jakih institucija“.

„I, na kraju krajeva, zavaravanje je davati nadu zemljama, a ne raditi na jačanju demokratskih institucija, i njihovoj funkcionalnosti, tj. funkcionalnosti države, jer se daju nade, koje će se kasnije blokirati, kao u slučaju Severne Makedonije“, poručuje on.

Na pitanje da li sa odlaskom bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, i stabilokratija na Zapadnom Balkanu odlazi u prošlost, on kaže da je cilj nove vlade „da ne gradimo stabilokratiju, već demokratiju, jer se stvarna stabilnost tih zemalja može izgraditi samo kroz funckcionalne institucije tj. demokratski sistem, sve ostalo je varka, traženje nekih interesa koji su se do sada odvijali na ekonomskom planu, a demokratski sistem se stavlja u drugu red, i prosto neće više biti trgovanja sa demokratskim vrednostima“.

„U BiH, ali i u Srbiji je primetno da se tolerišu političke strukture u njihovom ponašanju radi ekonomskih ili bilo kakvih drugih interesa. To ne dolazi više u obzir, mi treba da jačamo demokratske strukture u celom regionu, demokratija kroz parlament treba da bude organ koji će donositi sve odluke, a nikako dilanje sa nekim osobama radi interesa“, poručio je Juratović.

Dodao je „mi govorimo o demokratiji, ali kad iskrsnu neki ekonomski interesi, mi progledamo kroz prste, da bi kasnije kad bi trebalo ulaziti u EU, te iste zemlje kritikovane da ne ispunjavaju uslove“.

„To je politika koju ja ne mogu da prihvatim, treba imati iskren odnos. Sprovođenje demokratije i funkcionalnosti institucija u balkanskom regionu nije jednostavno, ali na kraju krajeva, ne želimo da se reforme sprovode tako da se donose hiljade zakona prema kojima posle niko ne živi“, zaključuje Juratović za N1.

Novi nemački kancelar Olaf Šolc položio je zakletvu pred poslanicima Bundestaga, koji su ga prethodno izabrali na mesto šefa vlade.

Socijaldemokrata Šolc, koji je formirao koaliciju sa Zelenim i liberalima FDP, nasledio je Angelu Merkel koja se povlači iz političkog života posle 16 godina na vlasti.

Celu emisiju N1 Studio Live pogledajte u videu:

Komentari

Vaš komentar