Jović: Balkan, kada nema povoda, potpuno izvan fokusa spoljne politike Hrvatske

Vesti 30. sep 202109:54 > 09:593 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović kaže da su odnosi Srbije i Hrvatske trenutno vrlo uspavani, a glavni razlog nisu toliko ličnosti koje vode te zemlje, koliko strukturalni, ističući da te dve zemlje imaju veoma različite spoljnopolitičke orijentacije "i pitanje je da li se može govoriti o jednom regionu". Navodi da je Balkan, "u normalnim vremenima, kada nema povoda, potpuno izvan fokusa spoljne politike Hrvatske, i to je Hrvatsku koštalo slabljenjem njene pozicije na Balkanu, što se posebno vidi u BiH".

„Imamo tri zemlje u Otvorenom Balkanu, ranijem Mini Šengenu (Srbija, Albanija i Severna Makedonija), a ostale dve zemlje (ili tri, zavisi kako gledate na pitanje Kosova) su prema tome vrlo skeptične. S druge strane EU gradi taj region, a ostaje verna ideji da svaka zemlja treba da uđe individualno, ništa ne čini da ih poveže“, ocenjuje Jović u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

Pojašnjava da je hrvatska spoljna politika fokusirana na to da ta zemlja još dublje uđe u evroatlantske integracije – uvođenje evra i ulazak u šengenski prostor.

Sa druge strane, dodaje, Srbija i dalje sledi, iako je (njen predsednik Aleksandar) Vučić vrlo kritičan prema prethodnicima, politiku četiri stuba i vojne neutralnosti – pitanje Kosova i odnosi u širim globalnim okvirima baš zbog Kosova.

„Tako da Srbija i Hrvatska gledaju u različitim pravcima“, zaključuje on.

Ali, navodi, da kada se desi neki incident na Balkanu, onda balkanske zemlje vrlo često pokušavaju da angažuju Zagreb, jer je Hrvatska članica EU i NATO, da lobira u njihovo ime.

„To je kampanjsko involviranje Zagreba, i pretpostavljam da to iritira Beograd. Ali Zagreb je mnogo manje zainteresovan za region nego što se misli“, smatra Jović.

A kako gleda na sintagmu „srpski svet“ odnosno jedan „politički i državni prostor“, koji treba da se ostvari „apsolutno mirno, bez ispaljenog metka“, o čemu je svojevremeno govorio ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, profesor kaže da mu se čini da u Srbiji treba da se razreši jedna kontradikcija – Otvoreni Balkan ili srpski svet.

Na pitanje kako tumači pisanje EUObzervera da se u Evropi razmišlja o ponovnom uvođenju viza za građane Srbije, on se nada i misli da to nije realno, „jer bi to bio jedan veliki korak unazad, ta poruka bi bila pogrešna i u lošem smeru“.

A kako gleda na pisanje Rojtersa da EU neće više Zapadni Balkan u svojoj zajednici, on navodi da EU nije jedinstveni entitet, „kao što nisu ni Srbija ni Hrvatska“.

„Upozorio bih na jednu stvar koja ima veze sa izborima u pojedinim članicama EU – liberalni pogled na to šta je Evropa i kad je neka zemlja spremna za ulazak u uniju je različit od ovog realističnog i konzervativnog. Kod liberalne Evrope je glavni razlog zašto ne bi trebalo biti proširenja – jer te zemlje koje žele da postanu članice Unije ne dele društvene vrednosti EU, više su autoritarne nego što bi trebalo. Mislim da je ta liberalna Evropa u nekoj vrsti krize“, ocenjuje Jović.

Dodaje da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je juče doputovala u dvodnevnu posetu Srbiji, sa suprotnom porukom od Rojtersove – da želi da ohrabri region i da ga želi u EU, dolazi iz realistične, konzervativne CDU-ovske Evrope, koja stavlja veći akcenat na geopolitička i bezbednosna pitanja.

Ako EU želi da bude globalna sila, treba da se proširi sada kada može

Smatra da zbog toga, balkanske zemlje treba više da naglašavaju važnost bezbednosti celog regiona.

„Ako se više insistira na bezbednosnim aspektima, možda region ima više šanse da uđe u EU nego ako se insistira na društvenim vrednostima“, ocenjuje Jović i dodaje da ako „EU želi da bude globalna sila, čini mi se nelogično da se ne proširi sada kad može. A te zemlje koje predugo čekaju postaju razočarane i postoji opasnost da u njima ojača nacionalizam“, kaže Jović.

A na pitanje da li je Srbija učinila dovoljno da bi ušla u EU, on navodi „ako imate jednu Mađarsku u EU, kako onda možete da kažete ‘ne može Srbija’, ili ako imate Kipar, koji je podeljena zemlja, zašto onda ne može BiH“.

„Ako se produži čekanje, stvaraće se dodatne frustracije i mislim da će se te zemlje udaljavati od EU, a to nije interes EU“, ocenjuje on.

A šta misli da li balkanske zemlje očekuju da će nemačka nova vlada da reši probleme u regionu, on se našalio, citirajući Pavla Vujisića iz serije Otpisani: „Samo da mi se dočepati Nemaca, sa ovima našima nikako“.

„Ako dođe SPD na vlast, posebno u koaliciji sa liberalima i Zelenima, više će Nemačka insistirati na društvenim vrednostima na Balkanu, jer je priroda njih da vode računa o tome kakav je karakter društva u EU. Liberali veruju da svaka zemlja koja nije liberalna demokratija je pretnja miru… Puno će veći naglasak biti na pitanjima demokratije, ljudskih i manjinskih prava, vladavini prava. Kod konzervativnih je veći naglasak na bezbednosti i na međusobnim odnosima bez obzira na karakter sistema“, pojašnjava Jović.

„Upravo zbog toga što ovaj region nije integrisan u EU, postoji veća mogućnost takmičenja, sa uticajem i učestvovanjem trećih aktera. To je najvećim delom krivica EU koja okleva i neodlučna je da se proširi sada kada može“, smatra on i dodaje da „Srbija vodi spoljnu politiku onako kako mora u zadatim okvirima, ona je verovatno dobro procenila da ulazak u EU sada nije realan, pa traži alternative“, poput Rusije i Kine.

Komentari

Vaš komentar