"Ko bi mogao realno da bude - ne znam, a koga bi ja voleo da vidim - znam. Ali taj neće", poručuje Aleksandar Jovanović Ćuta, predstavnik pokreta Ekološki ustanak, koji je saopštio da izlazi na predstojeće izbore u proleće 2022. na svim nivoima, upitan ko bi mogao da bude njihov kandidat za predsednika.
Upitan da li bi njihov predsednički kandidat mogao da bude lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, Jovanović za „Danas“ odgovara da bi Zelenović za njega bio premijer.
On je čovek pokazao kako se vodi Šabac. Kamo lepe sreće da je u svakom gradu urađeno, kada je u pitanju ekologija, a i druge stvari, što je urađeno u Šapcu. Ne bismo imali ovoliko problema. Tu nema zagađene vode i hemikalija, onolika industrija hemijska. Ništa od otrova ne ulazi u Savu, rešen problem deponije, ima besplatni gradski saobraćaj. To je ono što zanima građane ovde pre svega. A za predsednika, pravo da vam kažem, kakvog predsednika imamo, ispostavlja se da je bolje da nemamo predsednika, jer svi koji su dosad bili, doveli su nas dovde“, ističe Jovanović.
Povezane vesti:
On otkriva koga bi voleo da vidi kao kandidata za predsednika – Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta, ali napominje da „on neće“.
Takvog čoveka, koji je stao uz svoj narod da brani reke Stare planine, da brani prirodu i koji je slobodan čovek“, navodi Jovanović i napominje da je to njegova privatna želja.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je pitanje da li bi Nebojša Zelenović mogao da bude predsednički kandidat „zelene opcije“ periferno, kao i da ne veruje da se može napraviti takva varijanta u kojoj će se „pomiriti“ Ne davimo Beograd, Ćuta i Zelenović, da on bude kandidat, te da je šteta što je to tako.
Da je reč o Beogradu, možda bi tu mogla da bude neka zajednička lista. Ne znam ko bi od njih bio kandidat za gradonačelnika, verovatno ne Zelenović, jer je čovek iz Šapca. Ali, to bi imalo smisla, da recimo, nekoliko tih nevladinih organizacija ili udruženja, pa čak i jedna stranka, kao što je Zelenovićeva, koje u nekom fokusu svojih aktivnosti imaju ekologiju, budu zajedno. To bi imalo smisla, ovako ne“, smatra Milivojević.
Kada je reč o predsedničkim izborima, prema njegovom mišljenju, opozicija bi trebala da ide sa najviše dva kandidata, te da se tu stvari pojednostave – da postoje dva ozbiljna opoziciona kandidata, da oni imaju sporazum pre izbora da će, ukoliko neko od njih uđe u drugi krug, podržati ovog drugog i pozvati svoje birače da mu daju podršku.
Na kraju, da faktički ima, pošto je to u Srbiji jako važna stvar, jednog kandidata takozvane građanske opcije, a jednog kandidata nacionalne opozicione opcije. Onda nema rasipanja glasova. Videli smo kako je to u Crnoj Gori. Bukvalno za jednog poslanika više su dobili, zahvaljujući takvoj varijanti. Imali ste jednu prosrpsku koaliciju, jednu centrističku, ni levo ni desno, mislim na Bečićevu, i uslovno rečeno građansku koaliciju URA. Videli ste, nigde nije bilo ni jednog rasutog glasa“, ukazuje Milivojević.
Opozicionu scenu u Srbiji, sa druge strane, ocenjuje kao „totalnu papazjaniju“, uz komentar da što više kandidata na predsedničkim izborima bude bilo, Aleksandar Vučić može samo da trlja ruke. Milivojević takođe ne misli da je rešenje da opozicija ima jednog kandidata, jer tu takođe dolazi do rasipanja glasova, jer ukoliko je kandidat više nacionalno orijentisan, onda oni građanske orijentacije neće glasati za njega i obrnuto.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare