Javna baza projektnog sufinansiranja medija u Srbiji

Vesti 27. jan. 202213:49
Podeli:
Izvor: N1

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji, Centar za održive zajednice i Ministarstvo kulture i informisanja predstavili su danas javnu bazu Projektnog sufinansiranja medija u Srbiji koje obuhvata period do 2015. do 2021. godine.

Novinar Nedim Sejdinović rekao je na onlajn panelu tokom predstavljanja te baze podataka da je ona najobuhvatnija do sada, da sadrži 14.000 odobrenih medijskih projekata na svim ogranima vlasti, koje je podnelo više od 1.600 podnosilaca, a da je, u cilju transparentnosi, ta baza potpuno otvorena i da je mogu koristiti i mediji i medijska udruženja, državne institucije, ali i sami gradjani.

Objasnio je da je od toga Ministarstvo finansiralo gotovo 3.000 projekata, Pokrajinski sekretarijat više od 1.000, dok su ostatak finansirale lokalne samouprave.

Istakao je da je od 2015. godine država u svim projektima izdvojila više od 85 miliona evra, od čega su lokalne samouprave obezbedile 66 miliona.

Ministarstvo, kako je Sejdinović kazao, iz godine u godinu sa blagim padom ili rastom učestvje sa oko dva miliona evra, sekretarijat sa oko pola miliona, dok su lokalne samouprave od sedam miliona na godišnjem nivou došle do 12 miliona evra.

Ocenio je da bi javno informisanje bilo značajno unapredjeno ako bi se radilo istraživanje medju gradjanima i ukoliko bi komisiju za dodelu sredstava činili stručnjaci, sam proces bio u potpunosti transparentan, jer, prema njegovim rečima, država zaista izdvaja značajna sredstva.

Sejdinović je istakao da je na tim projektima najviše novca dobila RTV Novi Pazar, odnosno oko 2,6 miliona evra za 19 projekata, niška televizija Belle Amie 1,1 milion evra za 142 projekta i Novosadska TV 1,1 milion za 111 projekata.

„Bolna tačka čitavog procesa je sufinansiranje medija koji ne poštijuj kodeks novinara“, naglasio je Sejdinović i istakao da bi mišljenje Saveta za štampu u većoj meri trebalo da bude uvažavano prilikom dodele sredstava na konkursima.

Prema njegovim rečima, tri dnevna lista koja su u analizi Saveta za štampu koji su bili „šampioni u kršenju kodeksa“ u procesu sufinansiranja od 2015. do 2021. godine dobili su nešto više 900.000 evra.

Sejdinović je objasnio da medju dobitnicima konkursa dominiraju sadržaji koji su definisani kao „informativni program“.

„Suština cele priče je da se sada podržavaju projekti koji bi trebali da budu neka uobičajena delatnost medija i da se možda propušta da se neki drugačiji sadržaji podrže, zbog čega je možda potrebno uraditi analizu medijskog tržišta“, kazao je Sejdinović.

Naglasio je da se preporuke o medijskom sufinansiranju koje se nalaze u Medijskoj strategiji dobro razradjene i adekvatne, da je taj projekat dobar metod, ali da bi njihovim usavršavanjem moglo da se ozbiljnije pomogne medijima.

Sejdinović je naglasio da se lako se dolazilo do samih podataka kojima je sačinjena baza podataka i dodao da su lokalne samouprave veoma efektno pristupale davanju informacija od javnog značaja.

Predstavnica Misije OEBS u Srbiji Sara Goen ocenila je da je projekat sufinansiranja medija veoma važan, jer mediji koji daju pravovremene i istinite informacije često nisu dovoljno održivi, iako im se gradjani u kriznim situacijama prvenstveno okreću, pre nego senzacionalizmu i tabloidima.

Savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja zadužena za projekat sufinasiranja medija Dragica Blagojević naglasila je da je bilo neophodno da se taj projekat učini više transparentnim i dodala da sve sugestije koje im stižu pokušavaju da implementiraju u taj proces.

Predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Katarina Kosmina ukazala je na značaj otvorenih podataka, odnosno podataka slobodno dostupnih svima za korišćenje na bilo koji način, bez autorskih ograničenja i mehanizama kontrole.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji pravni okvir za otvorene podate i objasnila da oni proizvode bolje usluge za gradjane i gradjanke, ali i uštede vremena državnoj upravi i povećanje efikasnost, jer ne moraju da odgovaraju na svaki zahtev.

Kosmina je naglasila da je transparentnost jako važna, jer ako svi gradjani učestvuju u kreiranju tih podataka, onda treba da imaju i pristup njima.

Istakla je primer aplikacije „Ukloni divlju deponiju“, gde su Agenciji za zaštitu životne sredine nepohodni gradjani da bi mapirali sve deponije, što sama agencija ne bi mogla sama da izvede.

Pomenula je i sajt budzeti.data.gov.rs, na kome, prema njenim rečima, lako može da se vizualizuje budžet lokalnih samouprava i na šta se troši novac. Kako je kazala, više od 100 lokalnih samouprava je za sada uključneo u taj projekat.

Kosmina je naglasila da su svi ti podaci nekada bili objavljivani kao PDF fajlovi koji nisu bili pretraživi i objasnila da se otvorenim podacima izbegava „pešački posao“, čime se smanjuje gubljenje vremena, ali i povećava transparentnost.

Otvorenoj bazi podataka o projektnom sufinansiranju medija u Srbiji, možete pristupiti OVDE.

 

Komentari

Vaš komentar