Janković: Zakon o rodnoj ravnopravnosti u javnosti sveden na problem lingvistike

Vesti 14. jun. 202113:11 > 14:264 komentara
Podeli:
Izvor: Fonet/Milica Vučković

Rasprava o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti je u javnosti svedena na problem lingvistike, a taj zakon je dugo očekivan, ambiciozan i pitanje je da li država ima kapacitete za njegovu punu primenu, ocenili su učesnici debate "Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kontekstu ekonomskog osnaživanja žena i unapređenje radnih prava".

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozdravila je usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer su time ispunjene preporuke iz godišnjih izveštaja kancelarije poverenice.

„Zakon nije suprotan Ustavu upotrebom imenice rod, ali Ustavni sud će dati poslednju reč. Razumem, ipak, zašto je u javnosti sveden na pitanje lingvistike. To je za političke upotrebe i zloupotrebe“, naglasila je Janković.

Janković je rekla da zakon neće doneti velike promene u životu žena, iako je tekst ambiciozan jer treba „pogurati“ neka pitanja.

Država nema kapacitete za punu primenu zakonu, navela je Janković, jer je veliki broj individualnih kršenja odredaba dosadašnjih zakona završavao tako što nastupi zastara.

To je naše iskustvo, rekla je ona i dodala da pozdravlja nameru da se u oblasti obrazovanja više radi na tome šta znači rodna ravnopravnost, jer se od tog doba kreće u promenu društvenih obrazaca.

„Nisam optimista u primeni zakona u oblasti rada i zapošljavanja. U socijalnoj zaštiti je zaposleno 80 odsto žena ili pravosuđe gde je 75 odsto žena. Kako bismo došli do uravnoteženog zaposlenja manje zastupljenog pola“, upitala je ona.

Zamenica zaštitnika građana Jelena Stojanović rekla je da su za kancelariju ombudsmana posebno važne odredbe uvođenja uravnotežene zastupljenosti polova i vrednovanje neplaćenog kućnog rada.

Ona je navela da je Zakon o ravnopravnosti polova pokazao slabosti, pre svega nedostak instrumenata za primenu, zbog čega je kancelarija ombudsmana predlagala i čak izradila Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti.

„Učestvovali smo u radnoj grupi koja je pripremala ovaj predlog zakona“, dodala je Stojanović.

Zakon je ambiciozan, ponovila je, ali daje sveobuhvatan okvir, uključuje privatne poslodavce, državne institucije, predviđa konkretne mere, nadležnosti državnih organa i kaznene odredbe.

„Biće poteškoća da zakon zaživi u praksi, ali svakako moramo krenuti od nečega. Spremni smo kao društvo za taj zakon, inače uopšte ne bismo o tome govorili“, rekla je Stojanović.

Ništa neće biti preko noći, ovo je dugoročan put, rekla je ona i kao probleme sa kojima se žene suočavaju navela da žene trpe različite oblike diskriminacije po povratku sa porodiljskog odsustva.

„Zakon sada zabranjuje raspoređivanje na druga radna mesta po povratku sa porodiljskog, a videćemo kako će biti u praksi“, dodala je Stojanović.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ukazala je da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen na nečujan i nevidljiv način.

U javnosti imam utisak da se zakonu nije posvetila dovoljna pažnja, dodala je ona, a treba razgovarati kako on utiče na radna prava žena, kako će podstaći njihov biznis i preduzetništvo, kako će doprineti ekonomskom osnaživanju žena i jednak pristup ekonomskim resursima.

„Ovaj zakon je borba protiv siromaštva, jer gde su žene siromašne i porodice su siromašne“, rekla je Vučković i naglasila da su se u javnosti pokrenuli samo lingivstički problemi, a rodna ravnopravnost je mnogo više od toga i mnogo su veći problemi .

Profesorka Marijana Pajvančić rekla je, u onlajn uključenju, da je zakon ambiciozan za srpsko društvo, jer se dugo čekao i zato su njime mnoge stvari promenjene.

Ona je napravila kratku analizu zakona, odredbi koje govore o ublažavanju tenzija između rada i porodičnog života, više se obavezuju organi državne uprave, a ne samo poslodavci, uključivanje žena u socijalni dijalog, kao i besplatnoj zdravstvenoj zaštiti za žene u poljoprivredi i po osnovu neplaćenog kućnog rada, ukoliko nemaju tu zaštitu po drugoj osnovi.

„Nemam iluzija da će usvajanjem zakona problemi biti rešeni“, rekla je Pajvančić i istakla da se od prvog razreda osnovne škole uči da se imenice moraju slagati u rodu, broju i padežu.

Ovaj zakon se ne bavi pravima žena, već rodnom ravnopravnosti, rekla je ona i dodala da muškarci mogu žene da pogledaju u oči.

Debatu je organizovala Fondacija Centar za demokratiju.

Komentari

Vaš komentar