Evropska unija i SAD su odlučne da znatno tešnje sarađuju u politici prema Zapadnom Balkanu i nalaženju rešenja za odnose Beograda i Prištine, mada će u pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu za kosovsko pitanje glavnu reč imati Brisel.

To su agenciji Beta u Briselu preneli evropski diplomatski izvori koji su istakli da će administracija u Vašingtonu takvo opredeljenje snažno podržati jer se strategija i geopolitički interesi EU i SAD na Zapadnom Balkanu umnogome poklapaju, naročito kad je reč o „cilju uklapanja tog područja u EU i njen ekonomski i politički poredak, uz zaustavljanje širenja upliva Kine i Rusije“.

Američki predsednik Džo Bajden i šef diplomatije Antoni Blinken su to čelnicima EU jasno preneli u razgovorima protekle nedelje u okviru samita EU i ministarskog zasedanja NATO, a „potpuno je vidljivo da će daleko tešnja saradnja SAD i EU biti oko ključnih svetskih pitanja nego što je to bio slučaj za vreme prethodne vlade američkog predsednika Donalda Trampa“, rekli su izvori u sedištu Unije.

Ipak, kako je objašnjeno, za sada se još nije uobličilo neko jasnije viđenje celovitog, međunarodno prihvaćenog rešenja za odnose Srbije i Kosova, ali i američki i cilj EU je da se okonča nekom vrstom prihvatanja samosvojnosti Kosova, s tim što je izričit stav Evropljana da se do toga mora doći nagodbom bez ostatka prihvatljivom i za Beograd i Prištinu.

Diplomate u Briselu ukazuju na činjenicu da je američki predsednik Bajden u video razgovoru s vođama EU pozvao da se zajednički dela kad su u pitanju podudarni spoljnopolitički interesi, posebno uključujući Kinu i Rusiju.

Bajden je „takođe ukazao na potrebu da SAD i EU nastave angažovanje oko Turske, južnog Kavkaza, istočne Evrope i Zapadnog Balkana“.

SAD i EU zajedno za podsticanje reformi na Balkanu

Američki državni sekretar Blinken i visoki predstavnik EU Žozep Borel su posle razgovora u Briselu saopštili da su „SAD i EU zajednički snažno zainteresovane za stabilan i napredan Zapadni Balkan i potvrđuju rešenost da zajedno delaju u prilog pomirenju i poboljšanju vladavine, podsticanju reformi za približavanje regiona Uniji“.

I, kako su to podvukli Blinken i Borel, „saradnja SAD i EU na terenu je od presudne važnosti za napredak, uključujući dijalog, uz posredovanje EU, o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je takođe posle razgovora s Blinkenom stavila do znanja da je među ključnim spoljnopolitičkim pitanjima bio i razvoj na Zapadnom Balkanu.

Zvaničnici u Briselu su istakli da se „ima utisak da će Bajdenova vlada biti više naklonjena saradnji s EU u rešavanju svetskih pitanja nego što je to bila i vlada (predsednika Baraka) Obame, jer se to ogleda i u jačanju veza i kroz povratak Amerike u vodeću ulogu u NATO, naglašava se podudarnost u ovaploćivanju zapadnih vrednosti, ljudskih prava, uz ključne pravce prema Kini, uz nesumnjivo još teže odnose s Rusijom, a Balkan tu ima određenu specifičnu težinu“.

Visoki predstavnik EU Borel je u, upravo objavljenoj, podrobnoj analizi najnovijih svetskih zbivanja ocenio da su „protekle nedelje svi ključni strateški igrači i činioci odnosa EU sa svetom pokrenuti… mnoga zbivanja govore da je krenuo najavljivani sukob između demokratija i autoritarnih režima“.

Borel smatra da „Rusija i Kina izgleda udružuju snage nasuprot ‘zapadnom svetu’ budući krajolik multipolarnog sveta ni najmanje nije jednostavan“.

Šef evropske diplomatije kaže da su „prošle nedelje kockice strategijske ‘Rubikove kocke’ pokrenute“ i navodi da se to ogledalo u burnom ministarskom sastanku SAD-Kina na Aljasci, a završilo 25. marta susretom vođa EU, na kojem je video vezom uzeo učešća i predsednik SAD Bajden“.