Izveštaj: Veliki prihodi od krijumčarenja migranata, Srbija važno odredište

Vesti 11. maj. 202108:59
Podeli:
Izvor: Tanjug/Flavio Gasperini/SOS Mediterranee via AP

Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredno je najmanje 50 miliona evra na godišnjem nivou, utvrđeno je u novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, u kojem je Srbija označena kao važno odredište za azilante i migrante.

„Uprkos tome što je ta suma znatno niža od novčanih iznosa stečenih u jeku humanitarne krize tokom 2015, pokazatelj je da i dalje postoji veliko tržište za šverc migranata u regionu, bez obzira na pokušaje da se zatvori ‘Balkanska ruta’, precizirano je u izveštaju Globalne inicijative, međunarodne mreže angažovane u borbi protiv sticanja nezakonite ekonomske dobiti i kriminala.

To je, kako ukazuje ta nevladina organizacija, utvrđeno analizom kretanja ljudi, droge i novca u izveštaju „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na zapadnom Balkanu“, preneo je Glas Amerike.

„Korišćenjem mapa i analiza identifikuju se ključne ulazne i izlazne tačke za krijumčarenje migranata kroz šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i lokacije koje deluju kao čvorišta za trgovinu drogom. Čini se da pandemija kovida 19 nije značajno poremetila nedozvoljeni tok“, saopštila je Globalna inicijativa.

Srbija je u izveštaju označena kao važno odredište za azilante i migrante, jer se graniči sa četiri zemlje EU – Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

„Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, tokom 2019. godine u Srbiju je ušlo 30.216 migranata – gotovo dvostruko više nego 2018. Ministar unutrašnjih poslova Srbije ukazao je da je u 2020. godini više od 8.500 migranata zaustavljeno pri pokušaju ilegalnog prelaska srpske granice“, navedeno je u dokumentu.

Primećeno je i da većina tražilaca azila i migranata koji pokušavaju da uđu u Srbiju dolaze sa područja Severne Makedonije – prelazeći granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište na jugu Srbije.

„Porodice se obično upućuju prema prihvatnim centrima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, dok samci često nastavljaju putovanje ka Beogradu. Takođe postoje slučajevi ulaska migranata u Srbiju sa Kosova, posebno severnog Kosova, i iz Crne Gore preko opština Tutin, Đerekare i Pljevlja. Takođe, migranti iz Srbije u Bugarsku prelaze u blizini gradova Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Zaječar“, ukazano je u izveštaju.

Po ulasku u Srbiju, navodi se u izveštaju, migranti se krijumčare u tri moguća smera – severno prema granici sa Mađarskom, zapadno prema Bosni i Hercegovini, preko reka Save ili Drine u Republiku Srpsku ili severozapadno do Hrvatske – naročito preko gradova Šid ili Sombor.

„Iako je Mađarska nekada bila preferirana destinacija, pooštravanje granične bezbednosti od 2016. otežava ulazak u tu zemlju. Ipak, pojedini migranti kreću na sever preko Subotice prema graničnom prelazu Horgoš ili pokušavaju da pređu reku Dunav da bi stigli do Mađarske. Ima i slučajeva da se upućuju na istok ka Rumuniji preko opštine Novi Kneževac (posebno oko sela Majdan i Rabe), a zatim odatle pokušavaju da pređu u Mađarsku“, ukazano je u dokumentu.

Prema novijim informacijama, jedan od tokova kretanja je iz Srbije prema Rumuniji sa područja Kikinde. Takođe, ukazano je da je policija Srbije otkrila nekoliko tunela, dubokih od tri do sedam metara i dugačkih do 30 metara, ispod žičane ograde duž srpsko-mađarske granice u blizina gradova Segedin, Ašothalom i Kelebije.

„Ti tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da migranti koji prelaze budu uhvaćeni ili pak zbog opasnosti od njihovog urušavanja. U zavisnosti od bezbednosti tunela i verovatnoće uspeha, cene krijumčarenja se kreću od 500 do 5.000 evra“, zaključeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

Komentari

Vaš komentar