Izveštaj Saveta Evrope: Srbija među zemljama sa najviše pretnji novinarima

Vesti 27. apr. 202212:058 komentara
Podeli:
novinari mediji mikrofoni
Izvor: Shutterstock

U 2021. godini u zemljama članicama Saveta Evrope drastično je skočio procenat pretnji medijskim slobodama, pokazao je izveštaj 15 medijskih organizacija, partnera Saveta Evrope. U njemu se konstatuje da je u 2021. godini zabeleženo 41 odsto više ozbiljnih pretnji slobodi medija, odnosno njihov broj je skočio sa 200 u 2020. na 282 u prošloj godini.

Navodi se da je ukupno 110 upozorenja koja se tiču maltretiranja i zastrašivanja novinara objavljeno na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope u 2021. godini, u poređenju sa 70 u 2020.

Povezane vesti

„Najveći broj slučajeva je zabeležen u Poljskoj, Ruskoj Federaciji, Srbiji, Sloveniji i Britaniji. Maltretiranja i klevetničke kampanje imaju jak obeshrabrujući efekat na novinare i medijske radnike. Mogu da im nansesu znatnu psihološku štetu i takođe mogu da predstavljaju rizik po fizičku bezbednost žrtvi, koje mogu da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli da budu na meti“, ocenjuje se u izveštaju.

Dodaje se da je najviše pretnji novinarima u 2021. bilo usmereno na njihov život, zdravlje i fizički integritet. Najveći broj ovih pretnji uputile su nepoznate osobe u pisanoj i onlajn komunikaciji, a kao novi trend su zabeležene i pretnje preko telefona. U ovom smislu, posebno se izdvajaju Rusija, Srbija, Kipar i Bugarska.

"Takvi akti ukazuju na zabrinjavajući nivo napada na medije širom Evrope, što potkopava slobodu novinara i snižava branu za nasilje protiv štampe", navodi se u izveštaju.

Ističe se da su u regionu Zapadnog Balkana zabeleženi slučajevi u kojima su državni zvaničnici napadali novinare nacionalnih medija.

Spominje se primer hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je novinara HRT nazvao "varalicom", "plaćenikom" i "sramotom za zemlju". Dodaje se da je srpski krajnje desničarski političar Vojislav Šešelj vređao novinarku RTRS na privatnoj osnovi, a slovenački premijer Janez Janša optužio dopisnika nemačkog ARD za nacističku propagandu.

Novinari su bili izloženi napadima u mnogim situacijama, uključujući i mitinge i proteste, posebno demonstracije protiv kovid mera, a u svim tim situaicjama prijavljena su 32 napada na novinare u Jermeniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Španiji, Britaniji, Holandiji, Turskoj, Ukrajini i Srbiji, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je bezbednost medijskog osoblja na tim događajima toliko bila ugrožena da su u nekim slučajevima medijske organizacije i njihovo osoblje prestali da pokazuju svoj logo dok su izveštavali sa terena.

Ističe se da je bilo i pretnji smrću novinarima, posebno u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Holandiji i Srbiji.

Polovičan uspeh Srbije u zaštiti novinara

Međutim, ukazuje se da je bilo i pozitivnih pomaka, odnosno, nekoliko zemalja je usvojilo planove čiji cilj je bolja bezbednost novinara u skladu sa britanskim, holandskim i švedskim akcionim planovima o bezbednosti novinara, među kojima je i Srbija, za koju se navodi da je u tome imala polovičan uspeh. Naime, podseća se da je srpska vlada u decembru 2020. godine uspostavila Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.

Ali, dodaje se, u martu 2021. pet novinarskih i medijskih udruženja se povuklo iz nje, navodeći kao razlog nedostatak poverenja u institucije i orkestriranu kampanju kleveta i pretnji upućenih vodećoj grupi istraživačkih novinara KRIK.

Ističe se da su u Srbiji "SLAPP tužbe uobičajena taktika protiv nezavisnih medija, a posebno je na meti neprofitna istraživačka mreža o kriminalu i korupciji - KRIK".

"Uobičajeno, tužitelji traže da sud primora novinare i medije da uklone publikacije, izvine se, objave ispravku i da se obavežu da neće izveštavati u budućnosti o određenoj temi", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se, takođe, pominje da su u decembru 2021. godine partneri Platforme za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara Saveta Evrope i druge grupe koje se bore za slobodu medija pozdravile presudu kojom je potvrđena krivica četiri bivša zvaničnika srpske službe Državne bezbednosti za ubistvo, kako se navodi, "vodećeg novinara i glavnog urednika" Slavka Ćuruvije 1999.

Ukazuje se i na slučajeve nekažnjivosti za ubistva novinara na Kosovu, koje nije članica Saveta Evrope i samim tim i Platforme, ali, kako se ističe, razvoj na polju slobode medija na toj teritorijii zavređuje pažnju. Navodi se da nije zabeležen značajan napredak u istragama o ubistvima novinara između 1998. i 2005.

Dodaje se da bi Kosovo trebalo da bude dodato u Platformu kako bi se omogućilo partnerima da prikupe i provere informacije o ozbiljnoj zabrinutosti za slobodu medija i bezbednost novinara u toj zemlje. Takođe, ovakvi slučajevi u jugoistočnoj Evropi, uključujući i slučajeve nekažnjivosti, zahtevaju regionalnu saradnju i zbog toga i učešće samog Kosova.

Priložena je i lista srpskih i albanskih novinara od 1998-2005, za čija ubistva i nestanke niko nije kažnjen.

Komentari

Vaš komentar