Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, nema „leka“ za neposlušne

Vesti 15. feb. 202119:463 komentara
Podeli:

Početkom januara Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sastavilo je radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Srbija je taj Zakon, koji je bio proglašen za najbolji u svetu, dobila pre 16 godina. Pre skoro tri godine nacrt novog zakona izazvao je mnogo kritika stručne javnosti i nije ušao u skupštinsku proceduru. Ovog puta zamerke stručnjaka su na samu radnu grupu i strahuju da se zakon koji štiti javnost rada institucija menja u tajnosti.

Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama predlagaće Posebna radna grupa koju je pre mesec dana formiralo Ministarstvo državne uprave. Svih 16 članova su državni službenici. Ali, među njima je i Poverenik za informacije od javnog značaja. Stručni deo javnosti okupljen u Koaliciji za pristup pravdi izneo je niz kritika u svom Zahtevu Vladi da se uklone nedostaci u radu na tom Zakonu.

„Nedostaje jedna od ključnih institucija, a smatram da ne bi trebalo da budu samo institucije u toj Radnoj grupi, već i beneficijari. Pre svega, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, organizacija civilnog društva i javnosti. Jer, taj zakon je namenjen upravo za građane, kako bi oni imali lakši pristup, a novinari su najčešći korisnici tog zakona zbog prirode svog posla“, kaže Tamara Filipović iz NUNS-a.

Jedna od kritika je i da nema dovoljno informacija o radu na Zakonu, niti je poznato na kojoj verziji Nacrta se radi, što budi nemir da se na Zakonu koji treba da obezbedi javost rada radi u tajnosti. Ministarstvo izričito odbacuje sumnje.

„Stoga, nema osnova za sumnje da aktualne aktivnosti za cilj imaju bilo kakvo prikrivanje informacija, niti da je svrha rada postojeće Radne grupe da na prečac i pod velom tajnosti pripremi tekst koji treba da unapredi postojeći Zakon“, navode iz ministarstva.

Najveći problem u primeni aktuelnog Zakona je izvršavanje kazni koje izriče Poverenik institucijama koje nedostavljaju informacije. Struka se zalaže za izmenu kaznene politike, koja sada podrazumeva da institucije koje ne poštuju zakon kazne plaćaju iz svog budžeta, odnosno novcem svih građana.

„Tako da se našim novcem plaća njihov nemar. Mi smo smatrali da treba da se izmeni Zakon u tom delu. Lice koje je rukovodilac ili odgovorno lice u instituciji ili kompaniji treba da snosi odgovornost zbog nepoštovanja zakona“, navodi Tamara Filipović.

Poverenik govori o potencijalnoj izmeni.

„Sve prekršaje koji su propisani u zakonu podelili smo na one prekršaje za koje će odgovarati sa jedne strane rukovodilac organa – i to će dobiti novi naziv – do sad je bio odgovorno lice. I sa druge strane lice ovlašćeno za pristup. Ono što zavisi od tog lica odgovaraće on, a šta zavisi od postupanja organa – tu će odgovarati rukovodilac“, kaže poverenik Milan Marinović.

Kada su institucije neposlušne i uprkos kaznama i nalozima Poverenika tražiocu i dalje ne dostavljaju informacije, Vlada treba da reaguje i postara se da ih građani dobiju. Ali Vlada to nikada nije učinila od kada postoji Zakon.

„To je nažalost tačno. Ja ne vidim način na koji bismo kroz normativnu izmenu uspeli da promenimo ponašanje vlade“, rekao je Marinović.

Komentari

Vaš komentar