Izbori ili novi bojkot: Šta je opozicija tražila, a vlast nije prihvatila

Vesti 03. nov 202107:55 > 09:0330 komentara
Izvor: N1

Dok deo opozicije koji je učestvovao u međustranačkim pregovorima o izbornim uslovima uz posredovanje evroparlamentaraca još vaga odluku o (ne)učešću na predstojećim izborima, opozicione stranke koje u razgovorima nisu želele strane posrednike postigle su dogovor sa vlastima.

Povezane vesti:

Predstavnici sedam opozicionih partija stavili su paraf na sporazum o unapređenju izbornih uslova, a dogovorene predloge vlast smatra „realističnim, ostvarivim i održivim“.

Potpisnici dokumenta iz redova opozicije istakli su da „niko nije u potpunosti zadovoljan“, ali je, po njihovim rečima, usvojeno dovoljno za prvi korak ka demokratskim izborima.

Da li će ono što je dogovoreno biti dovoljno da i ostatak opozicije izađe na izbore ostaje da se vidi, a u nastavku donosimo pregled najvažnijih zahteva opozicionih partija koje vlast nije prihvatila, kao i one koji su samo delimično prihvaćeni.

Razdvajanje termina održavanja izbora

Sve opozicione partije istakle su zahtev za razdvajanje termina održavanja izbora za različite nivoe vlasti – predsedničke, parlamentarne i beogradske. Pojedini predstavnici opozicije zalagali su se i za održavanje vanrednih pokrajinskih i lokalnih izbora do kraja 2022. godine, uz obavezu da vreme između održavanja izbora na različitim nivoima ne može biti kraće od dva meseca.

Naziv izborne liste i njen nosilac

Predstavnici opozicije saglasili su se i oko zahteva da u nazivu liste može biti samo neko ko je kandidat sa te liste, kao i da nosilac izborne liste može biti samo neko od kandidata sa te izborne liste. Naglašeno je da praksa po kojoj nosilac liste nije kandidat na izborima temeljno narušava načelo odgovornosti političkih predstavnika prema biračima.

Dodeljivanje pete nacionalne TV frekvencije pre izbora

Grupacija stranaka koja je učestvovala na pregovorima pod posredstvom evroparlamentaraca zatražila je dodeljivanje preostale nacionalne frekvencije za televizijsko emitovanje digitalnim prenosom. Kako je navedeno, proces izbora petog emitera treba realizovati pre narednih izbora, u vremenskom okviru koji bi doprineo popravljanju medijske scene do izbora 2022. godine.

Paralelno uredništvo informativnog programa RTS i RTV

Jedan od zahteva opozicije odnosio se i na formiranje takozvanog paralelnog uredništva informativnog programa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, tako što bi Upravni odbori imenovali paralelno uredništvo informativnog programa ili urednika na poziv, koji bi se bavio svim informativnim programima od jutarnjih i popodnevnih programa, preko debatnih emisija, do dnevnika.

Sprečavanje pritiska na zaposlene u javnom sektoru

Predstavnici opozicije zahtevali su da se imenuju Poverenici za zaštitu zaposlenih u javnom sektoru (uprava, ustanove i preduzeća), koji će sprečiti prisiljavanje zaposlenih da glasaju u skladu sa ucenama nadređenih, sačinjavaju liste glasova, učestvuju u stranačkim aktivnostima, kao i da se na bilo koji drugi način primoravaju da uzmu učešće u predizbornoj kampanji.

Odbijena 23 zahteva Dosta je bilo i 30 Dveri

Predstavnici vlasti odbili su ukupno 53 zahteva za unapređenje izbornih uslova Pokreta „Dosta je bilo“ (DJB) i Srpskog pokreta „Dveri“, koji su potpisali sporazum sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije.

Među odbijenim zahtevima DJB i Dveri našli su se primena elektronskog glasanja, prisustvo policije ispred biračkih mesta, stepenasti izborni cenzus, zabrana zvanja telefonom i obilaženje birača u vreme izborne tišine, izmena sastava UO RTS i REM, ograničenje troškova kampanje na milion evra po izbornoj listi i mnogi drugi.

Tanjug / Sava Radovanović

Pojedine zahteve opozicionih partija, kako onih koje su napustile međustranačke pregovore tako i onih koje su sporazum potpisale, vlast je prihvatila samo delimično. Neki od prihvaćenih zahteva nisu usvojeni u traženom roku, pa je tako za njihovu primenu ostalo manje od pet meseci, što dovodi u pitanje efekat izmene izbornih uslova.

Sprečavanje funkcionerske kampanje

Traženo: Obustаva funkcionerske kаmpаnje tako što bi bilo zabranjeno izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada su u pitanju unapred planirani državni poslovi ili vanredne okolnosti u okviru kojih se neće prenositi stavovi izabranih, postavljenih i imenovanih lica o bilo kojoj drugoj temi i/ili političkom akteru.

Usvojeno: Mediji deset dana pre dana određenog za glasanje ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i slično), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike i odbornike skupština gradova, odnosno opština.

Zabrana korišćenja mobilnih telefona

Traženo: Definisanje novog, za RIK obavezujućeg Uputstva o sprovođenju izbora, uz obaveznu zabranu upotrebe mobilnih telefona na biračkim mestima, kao i obezbeđivanje tehnoloških uslova za snimanje procesa sortiranja i prebrojavanja glasačkih listića i pakovanja izbornog materijala.

Usvojeno: Zabranjeno korišćenje mobilnih telefona.

Izmena stalnog sastava Republičke izborne komisije (RIK)

Traženo: Obezbediti da jedna trećina stalnog sastava Republičke izborne komisije (RIK) budu predstavnici opozicije koja je učestvovala u pregovorima pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.

Usvojeno: Prve naredne izbore sprovodiće izmenjeni stalni sastav Republičke izborne komisije, koji će brojati 23 člana i 23 zamenika člana. Sedamnaest članova i sedamnaest zamenika članova RIK biraju se u skladu sa postojećim propisima, tri člana i tri zamenika člana biraju se na predlog stranaka koje su učestvuju u dijalogu pod pokroviteljstvom EP, a preostala tri člana i tri zamenika člana na predlog stranaka koje učestvuju u dijalogu pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine.

Formiranje Koordinacionog tela za javno informisanje

Traženo: U cilju obezbeđivanja ravnopravnog pristupa medijima, pluralizma u medijima, profesionalnih standarda i etičkih principa, formirati Koordinaciono telo za javno informisanje (KTI), sa izvršnim ovlašćenjima. KTI bi činio isti broj predstavnika vlasti i opozicije i po jedan predstavnik novinarskih udruženja – UNS, NUNS, NDVN. To telo treba da bude obrazovano minimum šest meseci pred naredne izbore.

Usvojeno: Osniva se Privremeno nadzorno telo za praćenje medija, koje ima 12 članova, od kojih je šest iz redova opozicije.

Formiranje Koordinacionog tela za sprovođenje izbora

Traženo: Formirati Koordinaciono telo za sprovođenje izbora (KTSI) sa izvršnim ovlašćenjima, u cilju zaštite integriteta izbornog procesa koji je kompromitovan, uz obavezu poštovanja principa jednake zastupljenosti vlasti i opozicije, kao i po jednog predstavnika sledećih organizacija: CESID, CRTA i Transparentnost Srbija. To telo treba da počne sa radom najkasnije šest meseci pred prve naredne izbore.

Usvojeno: Formiraće se Kontrolno telo Međustranačkog dijaloga koje je nadležno da prati primenu dogovora.

Komentari

Vaš komentar