Istraživanje: Za vlast u Srbiji 35 odsto birača, opozicija ima šanse u Beogradu

Vesti 11. avg. 202111:57 > 13:52212 komentara
Podeli:

Na predstojećim izborima za stranke na vlasti glasalo bi oko 35 odsto birača u Srbiji, a za "bojkot opoziciju" 14 odsto, pokazuje istraživanje Demostata koje je danas predstavljeno.

Za opoziciju koja je u prošlom ciklusu izašla na izbore glasalo bi oko osam odsto ispitanika, a oko devet odsto reklo je da bi glas dalo opoziciji, ne navodeći stranku.

Neodlučnih glasača je 13 odsto, dok 21 odsto čine apstinenti.

U istraživanju je učestvovalo 1.200 anketiranih, odlučivali su se za pojedinačne stranke, a odgovori su kasnije grupisani u određene celine.

„Beograd je nešto drugo“

Kako je rekao glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović, Beograd je „nešto drugo“, jer u Beogradu opozicija ima šanse da pobedi i dodao da opozicija može da pobedi samo ako ostvari dogovor.

Za vlast bi glasalo 21 odsto ispitanika, za bojkot opoziciju 21 odsto, a za opozicione stranke koje su išle na izbore 10 odsto.

Uopšteno za opoziciju izjasnilo se 14 odsto ispitanika, neodlučnih je 20, a astinenata 14 odsto.

SSP najbolje rangiran u Beogradu

Programski direktor u Demostatu Zoran Panović ukazao je da je Stranka slobode i pravde najbolje rangirana opoziciona stranka u Beogradu sa 13,3 odsto podrške, kao i da postoji „antivučićevsko raspoloženje“, ali da je glavno pitanje da li će opozicija znati da artikuliše nezadovoljstvo građana.

Panović je dodao i da je mnogo veće jedinstvo među biračima opozicije, nego među liderima, a da je problem to što postoji previše opozicionih entiteta na političkoj sceni.

Kada je reč o glasačima vlasti, za njih glasaju manje obrazovani, svaki treći sa srednjom školom i svaki šesti visoko obrazovani.

Pristalice vlasti su i penzioneri i izdržavana lica i svaki četvrti zaposleni, dok bi za bojkot opoziviju glasalo 15 odsto zaposlenih, a sličan procenat je i kada je reč o penzionerima.

Panović je upozorio da današnji penzioneri „nisu isti penzioneri“ iz ’90-ih, da su ljudi koji su tada bili „srednjih godina“ danas penzioneri i da je moguće da i oni koji su bili protiv Slobodana Miloševića, sada glasaju za Aleksandra Vučića, ali da su oni koji su ’90-ih bili glasači Miloševića i Vojislava Šešelja danas sigurno Vučićevi glasači.

U poređenju sa predsedničkim izborima 2017. godine, 70 odsto onih koji su glasali za Sašu Jankovića danas bi glasali za bojkot opoziciju, a 86 odsto onih koji su tada glasali za Aleksandra Vučića danas bi glasalo za stranke na vlasti, dok su glasači Luke Maksimovića, odnosno „Ljubiše Belog Preletačevića“ rasuti i najveći broj je među apstinentima ili neodlučnima.

Čak 87 odsto birača opozicije Srbiju vidi kao jednopartijsku zemlju

Na pitanje da li je Srbija jednopartijska zemlja, 27 odsto birača vlasti je odgovorilo da jeste, a 70 odsto da je višepartijska zemlja, dok 87 odsto birača opozicije Srbiju vidi kao jednopartijsku zemlju, a 13 kao višepartijsku.

Panović je ocenio kao poražavajuće da su uopšte postavili pitanje, a da je 38 odsto ispitanika reklo da živi u „nečemu između“ što ukazuje na hibridni karakter vlasti.

Dodatno je poražavajuće, smatra Panović, to da 43 odsto ljudi misli da bi zemlja išla brže napred da je na snazi jednopartijski sistem.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević ocenio je kao zanimljivo da 40 odsto birača vlasti nema poverenja u parlament, kao ni u sudstvo i kao još jedan zanimljiv nalaz video to da bi 2,9 odsto birača želelo da glasa za neku „zelenu opciju“.

Glasači u Srbiji su, ipak, jedinstveni po pitanju da je životna sredina važnija od ekonomskog razvoja koji bi štetio životnoj sredini, u pogledu slobode medija jer smatraju da mediji moraju biti slobodni za sve, a većina misli i da ova vlast ne treba da prizna Kosovo.

Komentari

Vaš komentar