Istraživanje: Parlament Srbije po indeksu otvorenosti na samom začelju u regionu

Vesti 28. sep 202223:266 komentara
Izvor: Nastasija Stojanović

Međunarodni dan prava javnosti da zna obeležen je Okruglim stolom pod nazivom “Informacija je moć - jačanje uloge parlamenta u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti”, koji je u organizaciji Partnera za demokratske promene Srbija održan u utorak u Beogradu.

Skup je organizovan u saradnji sa Koalicijom za slobodu pristupa informacijama, Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Fondacijom Slavko Ćuruvija, a na njemu su učestvovali narodni poslanici i predstavnici parlamentarnih odbora, nezavisnih institucija, javnog i civilnog sektora, akademske zajednice i medija.

Povezane vesti:

Tokom dva panela razgovaralo se o jačanju uloge parlamenta Srbije u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti, proaktivnoj transparentnosti, ali i kontrolnoj ulozi Narodne skupštine u oblasti upravljanja informacijama.

Iako je količina informacija veća nego ranije, zaključak prvog panela je da njihov kvalitet nije dovoljan da bi mediji, istraživači i građani dobili dovoljno informacija o radu parlamenta. Često je ispoštovana forma transparentnosti, ali ne i suštinsko davanje kvalitetnih informacija.

Panelisti su zaključili da je potrebno posebno ukazati na potrebu za javnim objavljivanjem izmena i dopuna zakona, svojevrsnom putu zakona od nacrta do objavljivanja u Službenom glasniku. Naglašeno je da treba raditi na prikupljanju i otvaranju podataka o radu Narodne skupštine, uključujući i dostupnost poslaničkih biografija, kontakata, kao i redovno ažuriranje informatora.

„Plašimo se da je i dostupnost informacija samo politička volja vladajuće partije“ rekla je Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta. „Prethodni saziv bio je specifičan po manjku pluralizma, ali izuzetno efikasan po skupštinskom radu. Transparentnost i otvorenost parlamenta je veliki izazov što smo shvatili kada smo 2011. godine započeli sa digitalizacijom skupštinskih govora, pa su sada na sajtu Otvorenog parlamenta dostupni poslanički govori od 1997. godine do danas.“

Vesna Lalić / Nova.rs

Prema rezultatima Regionalnog indeksa otvorenosti koje je predstavila Kristina Kalajdžić iz organizacije Partneri Srbija, parlament Srbije je dvostruko neotvoreniji od najbolje rangiranog iz regiona – crnogorskog.

„Drugu godinu zaredom sa organizacijama iz regiona ocenjivali smo otvorenost i transparentnost zakonodavne vlasti. Analizirali smo našu republičku i pokrajinsku skupštinu, korišćenjem više od 110 kriterijuma. U odnosu na region naša izvršna i zakonodavna vlast su po ispunjenosti tih kriterijuma na poslednjem mestu“, rekla je Kalajdžić.

Gledano pojedinačno, parlament Srbije je na sredini, ima ispunjeno oko pedeset parametara. Najbolje rangiran je parlament Crne Gore, koji ispunjava više od 85 odsto svih kriterijuma, a najlošiji je rezultat pokrajinskog parlamenta Vojvodine sa oko 21 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.

Ona je naglasila da naročito zabrinjava što upravo Narodna skupština ne odgovara na zahteve Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer je to poruka i drugim organima da ne treba da poštuju zakon.

„Parlament postao vlasništvo političkih stranaka“

Ekspert za ustavno pravo i bivši generalni sekretar Narodne skupštine Svetislava Bulajić naglasila je da treba praviti razliku između transparentnosti i proaktivne transparentnosti, između forme i suštine.

„Na papiru ima svega pomalo, ali kvaliteta premalo. Stepen autonomije parlamenta zavisi od njegove moći i pozicije u državnoj hijerarhiji, kao i od izbornog sistema. Parlament je otuđen od građana ovim izbornim sistemom, predstavlja vlasništvo političkih stranaka i koalicija“, rekla je Bulajić.

U drugom panelu govornici su izlagali o kontrolnoj ulozi Narodne skupštine u oblasti upravljanja informacijama, odnosno u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, zaštite podataka o ličnosti, informacione bezbednosti i tajnosti podataka.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović istakao je da u dugom periodu godišnji izveštaji nisu ni razmatrani, navodeći da je ogroman napredak njihovo otvaranje makar i pred kraj godine. Kako kaže, novi zakon u toj oblasti, koji je u primeni od 17. februara, znatno je unapređen.

„Kontrolna uloga skupštine nezavisnih organa prema Skupštini nije se puno promenila. Poverenik i dalje nije organ koji vrši nadzor nad primenom zakona i nema drugostepenu nadležnost nad sedam najviših organa u koji spada i Narodna skupština. Bilo bi efikasnije da protiv svih organa vlasti bude dozvoljena žalba”, rekao je Marinović.

Beta/Milan Obradović

Marinović se zalaže za proaktivno objavljivanje informacija, odnosno da organi vlasti što više informacija objave unapred, da ne čekaju da ih neko traži i da budu vidljive uz nekoliko klikova. Naveo je da 16. novembra ističe rok kada organi vlasti, kojih je između 14.000 i 15.000, imaju obavezu da objave informator o svom radu, a da je do sada ispunilo tek njih tridesetak.

Narodna poslanica i članica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Jelena Jerinić kaže da za 18 godina postoji napredak i da utemeljeno pravo na informacije od javnog značaja.

“Međutim, problem je to što institucije već imaju razrađen sistem kako da puko poštuju procedure i banalizuju to pravo, bilo da je zakasnelo odgovaranje na zahteve ili kada su informacije iako formalno dostupne, zapravo nedostupne“, zaključila je Jerinić.

Komentari

Vaš komentar