Imunološkinja: Vakcine bezbedne, alergijska reakcija javlja se jednom u milion

Vesti 09. jan 202112:11 > 12:1235 komentara

Imunološkinja Emina Milošević izjavila je u Novom danu TV N1 da su Fajzerova vakcina protiv koronavirusa i ruska vakcina Sputnjik V, koje su trenutno odobrene u Srbiji, poptuno bezbedne, i da je dosad najozbiljnije zabeleženo neželjeno dejstvo alergijska reakcija koja se javlja jednom u milion slučajeva.

Milošević je u Novom danu TV N1 rekla da brojke najubedljivije govore o bezbednosti vakcina protiv koronavirusa, jer je u svetu dosad vakcinisano više od 18,5 miliona ljudi.

POVEZANE VESTI:

„One možda mogu da ubede i najtvrdokornije da se vakcinišu. Jedino rešenje za izlaz iz ove situacije jeste vakcinacija“, istakla je sagovornica N1 i upozorila da prirodno prokužavanje sa sobom nosi ogromne žrtve, i da je primera radi već 70 lekara u Srbiji izgubilo bitku sa kovidom-19.

Stoga je apelovala na kolege da se vakcinišu, jer je dosad najozbiljnije zabeleženo neželjeno dejstvo bila alergijska reakcija, koja se dešava izuzetno retko – jednom na milion datih doza.

„Dva od sto ljudi koji obole od kovida-19 završe smrtno, dok su alergijske reakcije (posle vakcine) prevenirane lekovima na licu mesta. Niko nije umrlo od njih“, navela je Milošević i dodala da su ostale zabeležene reakcije na vakcinu bol na mestu uboda, mlakasalost ili povišena temperatura koji traju dan, dva i prođu.

Ukazala je i da alerigije na hranu poput kikirikija i slično, nisu indikacija da neko ne primi RNK vakcinu, već su to isključivo alergije na sastojke vakcine i eventualna preosetljivost na prvu dozu.

Apelovala je pritom na Fajzer ili Agenciju za lekove da osveže obaveštenja u vezi sa vakcinacijom, jer u njima npr. stoji da vakcina nije prošla treću fazu kliničkog ispitivanja, iako u međuvremenu jeste.

Plan vakcinacije dostupan na sajtu Batuta

Govoreći o sprovođenju vakcinacije u Srbiji, Miloševiće je rekla da je na sajtu „Batuta“ dostupan operativni plan imunizacije koji je uslovljen brojem vakcina koji će stiću u Srbiju.

„Ako pričamo od 1,8 milona doza, to znači 900.000 ljudi, to je tek nešto preko 10 odsto naše populacije. Time je planiran obuhvat zdravstvenih radnika, najstarije populacije, i starijih od 65 godina sa komorbidetima. Onda ne pričamo o vakcinaciji opšte populacije u ovoj godini, ali možda če se to promeniti, možda će biti bolje“, kazala je gošča Novog dana.

Kazala je i da bi medijski prostor trebalo da se posveti konkretnim pitanjima koje ljudi imaju u vezi sa vakcinama, jer se sa previše opštim informacijama ne mogu pridobiti ljudi.

Komentarišući informacije da je odziv na vakcinaciju u pojednim zdravstvenim ustanovama slab, jer se čeka ruska vakcina, Milošević je rekla da je u redu i ako zdravstveni radnici prime Sputnjik V vakcinu, koju je u Rusiji primilo već 800.000 ljudi, ali da bi trebalo požuriti s tim.

„Ja tu ne bih imala preferencije, već se dovoljno toga zna, ne znamo apsolutno sve, ali se sasvim dovoljno toga zna“, kazala je gošća Novog dana. Upitana da li je ona primila vakcinu, rekla je da još nije, jer nije u prioritetnoj grupi, ali da jedva čeka da je primi.

Koliko dugo nas vakcina štiti?

Neka od pitanja koja se najčešće postavljaju u vezi sa vakcinom protiv koronavirusa, jesu da li ona u potpunosti sprečava zarazu i koliko nas dugo štiti od virusa.

„Neko ko se vakcinisao može da dobije koronu, ali se uvidelo da će oni koji se vakcinišu imati blažu formu bolesti, neće završiti na respiratporu. To sve jako ima smisla. Još ne znamo da li će neko ko se vakciniše biti kadar da prosledi virus nekom drugom bez oboljevanja. Da li će prevenirati širenje tek predstoje istraživanja“, kazala je Milošević.

Što se tiče perioda zaštite, Milošević je istakla da možemo da govorimo da nas štiti za ovo vreme koliko se daje, odnosno da se još ne može reći da štiti npr. pet godina, ako nije prošlo pet godina od početka njene primene.

Ono što se, međutim, dosad zna o samom koronavirusu jeste da kod ljudi koji su ga preležali već sigurno osam meseci postoji zaštita, a u najsvetlijem ishodu ta zaštita bi mogla da bude i višegodišnja, jer postoje primeri ljudi koji su imali SARS (koji je takođe koronavirus), a koji imaju antitela i posle 17 godina.

Ipak, kod pojedinaca koji su preležali bolest može se desiti da nemaju dovoljan broj antitela, i zato bi trebalo da se vakcinišu i oni koji su bolest preležali, savetuje gošća Novog dana.

Vakcina efikasna i protiv novog soja

Govoreći o novom soju koronavirusa, Milošević je objasnila da su trenutno dostupne vakcine bazirana ne celom S proteinu – tzv. „šiljku“ virusa – i ceo taj protein je cilj odgovora našeg imunog sistema. Određene mutacije u novom soju koronavirusa jesu se dogodile i u S proteinu, ali mnoge nisu, i naš imunski sistem je takav da takve detalje može i dalje da prenbegne sa dostupnom vakcinom, istakla je Milošević.

Upitana da li bi i deca trebalo da se vakcinišu, podstila je da deca daleko manje prenose virus, i retko se razboljevaju, zbog čega bi trebalo da budu poslednja grupa u redu za imunizaciju.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar