Ilić: U tekstu akta o promeni Ustava rešenja nisu idealna ali su bitan iskorak

Vesti 23. sep. 202114:1818 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić, koji je bio i član radne grupe za izradu teksta akta o promeni Ustava Srbije, izjavio je da rešenja u tom tekstu nisu idealna, ali da jesu bitan iskorak u dobrom smeru.

Podsećamo, rad na promeni Ustava privodi se kraju, a članovi Odbora za ustavna pitanja utvrdili su tekst akta o promeni Ustava Srbije koji će Odbor dostaviti predsedniku Skupštine, a koji će tekst proslediti – Venecijanskoj komisiji.

Povezane vesti

Ilić za N1 kaže da je pregledao video snimak sednice Ustavnog odbora i da je ono što je mogao da zaključi da su, kada je u pitanju javno tužilaštvo, u poređenju sa prethodnom verzijom, u pitanju samo terminološke izmene, a da je sudski deo promenjen što se tiče sastava Visokog saveta sudstva.

On je objasnio da će pred Venecijansku komisiju tekst ići sa dve mogućnosti – jednom po kojoj će Visoki savet sudstva imati šest izbornih članova, a po drugoj, takođe ih ima šest, ali jedan od njih će biti predsednik budućeg Vrhovnog suda. „Lično sam skloniji prvom rešenju po kom bi u sastavu trebalo da bude šest sudija, izbornih članova, ali čućemo stav Venecijanske komisije i nakon toga će se znati šta će ići u dalju proceduru“, rekao je Ilić.

Upitan kako će izmene Ustava uticati na položaj Tužilaštva i da li ga poboljšavaju, budući da se u javnosti ono percipira kao produžena ruka izvršne vlasti, Ilić kaže da postoje znatna poboljšanaja kad je reč po položaju javnih tužilaca.

Naime, tim tekstom predviđeno je da sve javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, telo u kom će suštinsku većinu imati javni tužilac. „Da podsetim, sada je drugačija situacija i šefove tužilaštava sada bira Skupština na predlog Vlade, a to je stoprocentno politički proces“, rekao je Ilić.

Istakao je da će u budućem Ustavu – izuzev vrhovnog tužioca, sve ostale tužioce birati telo u dobroj meri sastavljeno od pripadnika struke, čime se poboljšava i proširuje imunitet javnih tužilaca, a ukinuto je, kako kaže i „monokratsko uređenje sistema“.

Objasnio je da je u pitanju bio sistem jednovlasti po kome praktično funkciji javnog tužilaštva ne vrše svi koji postupaju u predmetima, već samo javni tužilac. „To rešenje nesvojstveno je parlamentarnim demokratijama, već je pre svojstveno diktaturama i nigde više u Evropi ne postoji“, rekao je Ilić.

Ističe i da je ono, osim što je relikt prošlosti, pravilo dosta problema u praksi, navodeći primer slučaja kada je suspendovan rad Tužilaštva za ratne zločine.

Ubuduće će svi koji rade na predmetima biti nosioci javno tužilačke funkcije, a na čelu sistema će biti vrhovni tužilac, objasnio je Ilić i dodao da on neće moći da bude predsedavajući u Visokom savetu tužilaca, čime će se sprečiti koncentracija moći u rukama jedne osobe.

Time će biti onemogućeno ono što je sada moguće, kaže Ilić – da posle svakog njegovog javnog nastupa republički javni tužilac može da ga uputi „na najudaljenije mesto i na najnižu funkciju“.

„To ubuduće neće moći…Stvoren je okvir za znatno poboljšanje zarobljene energije unutar tužilaštva“, kaže.

Ipak dodaje, da u tekstu postoje i sporna rešenja i da treba sačekati stav koji će o njima izneti Venecijanska komisija.

„Najpre – članstvo ministra pravde u Visokom savetu tužilaca, a Venecijanska komisija kaže da on može da bude član, ali ne da bude u punom kapacitetu“, ističe Ilić.

Ilić kaže i da ako ministar ne bude odlučivao o statusnim pitanjima neće biti upliva politike, kao što se strahuje, već da će on odlučivati o budžetskim pitanjima.

Drugo sporno pitanje je, kako ističe, da li vrhovnog tužioca treba da bira parlament ili Visoki savet tužilaca i da su se autori testa opredelili za srednje rešenje – da ga predlaže savet ali da ga bira Skupština.

Na pitanje da li i to novo rešenje implicira da će vrhovni tužilac biti politička ličnost, Ilić kaže:

„Postoji izreka koja se citira na pravničkim savetovanjima da zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih primenjuju“, rekao je Ilić i dodao vrhovni tužilac može na osnovu tog rešenja da bude politička ličnost, ali da to ne mora da bude tako.

Kao primer za svoju tvrdnju naveo je rumunsku tužiteljku koja je postala simbol borbe protiv korupcije.

Upitan kako se to može primeniti u Srbiji kada je Zagorka Dolovac već treći mandat na tom mestu, Ilić ističe da je svoj stav o njenom radu više puta izneo.

„Upravo tu stvar menjamo – u sadašnjem sistemu republički tužilac nema ograničenja u pogledu mandata, a u novom on neće moći da bude biran na više od jednog mandata“, rekao je tužilac Ilić.

„Rešenja nisu idealna, ali jesu bitan iskorak u dobrom smeru“, zaključio je.

Komentari

Vaš komentar