HRW: Ograničen napredak Srbije na polju zaštite ljudskih prava u 2020.

Vesti 13. jan. 202113:303 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

U Srbiji je tokom 2020. godine postignut ograničen napredak na polju zaštite ljudskih prava, ocenila je organizacija Hjuman rajts voč (HRW) u najnovijem izveštaju, uz napomenu da su se novinari suočavali sa pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, a odgovorni za njih su u retkim slučajevima pozivani na odgovornost.

Krivično gonjenje ratnih zločina i dalje je bilo usmereno na niskorangirane počinioce, osobe sa invaliditetom i dalje se smeštaju u ustanove u kojima dugoročno borave, a nastavljeni su napadi i pretnje usmereni protiv lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, osnovni su nalazi izveštaja HRW.

Napadi i pretnje protiv novinara i dalje daju povod za zabrinutost, bez adekvatnih reakcija srpskih vlasti.

U periodu između januara i kraja avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 28 slučajeva fizičkog napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja novinara.

Apelacioni sud u Beogradu je u septembru ukinuo presudu iz 2019. godine, kojom su krivim proglašena četvorica optuženih za ubistvo istaknutnog novinara i urednika Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo 1999. godine.

Prilikom izveštavanja o protestu povodom restriktivnih mera zbog pandemije kovid-19 u julu, novinara agencije Beta Žikicu Stevanovića pretuklo je nekoliko policajaca, pri čemu je zadobio i udarce policijskim pendrekom po glavi, uprkos činjenici da im je pokazao svoju novinarsku legitimaciju, navodi NUNS.

U vreme pisanja ovog izveštaja, prebijanje Stevanovića je bilo u fazi istrage, a NUNS je objavio da je policija prebila novinara Igora Stanojevića, koji je izveštavao sa istog protesta, a uhapšen je uprkos tome što je pokazao svoju novinarsku legitimaciju. Optužen je za navodno bacanje kamenica na policiju i opiranje hapšenju.

Suđenja za ratne zločine

U periodu između januara i avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je dve nove istrage i podnelo dve optužnice protiv ukupno četiri lica.

Apelacioni sud u Beogradu osudio je jednog niskorangiranog zvaničnika za ratne zločine.

Tokom istog perioda, prvostepeni sud u Beogradu je tri lica osudio za ratne zločine, a zaključno sa avgustom, u fazi istrage su bila 34 slučaja protiv 188 pojedinaca, a 14 slučajeva protiv 36 optuženih je bilo u toku pred srpskim sudovima.

U septembru je sud u Beogradu izdao nalog za hapšenje bivšeg vojnika Rajka Kozline, pošto se u junu nije javio na odsluženje zatvorske kazne od 15 godina za ubistvo civila tokom rata na Kosovu 1998–1999.

Odluka o njegovoj presudi i kazni iz decembra 2019. godine je potvrđena tokom žalbenog postupka u junu.

Apelacioni sud u Beogradu je u martu potvrdio presudu kojom je Nikola Vida Lujić, bivši pripadnik srpske specijalne jedinice „Crvene beretke“, osuđen na osam godina zatvorske kazne zbog silovanja žene u Brčkom, Bosna i Hercegovina, tokom rata 1992. godine.

Sud u Beogradu je u julu osudio bivšeg vojnika na četiri godine zatvorske kazne zbog jednog ubistva i dva pokušaja ubistva civila u Bosanskom Petrovcu u Bosni, 1992. godine.

U toku istog meseca, ovaj sud je osudio bivšeg pripadnika vojske bosanskih Srba na dve godine zatvorske kazne, zbog prebijanja i zlostavljanja bošnjačkih civila u opštini Ključ 1992. godine.

Prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine počinjene u Srebrenici bilo je narušeno kontinuiranim odlaganjima jer se optuženi, koji se ne nalaze u pritvoru tokom postupka, nisu pojavili pred sudom.

U izveštaju se navodi da je osam bivših pripadnika policije bosanskih Srba, sa boravištem u Srbiji, optuženo za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine, a pošto je počelo u decembru 2016. godine, suđenje je 18 puta odlagano zbog tvrdnji optuženog da je lošeg zdravlja.

Posle sastanka s predsednikom Vlade Kosova Avdulahom Hotijem u julu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je saradnju s Vladom Kosova na utvrđivanju lokacije nestalih iz rata na Kosovu 1998–1999. godine.

Značajan pad broja tražilaca azila u Srbiji

Kada je reč o migrantskoj politici, HRW navodi da je u periodu između januara i avgusta, u Srbiji registrovano 2.084 tražilaca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na 6.156 koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine.

Procene UNHCR u pogledu broja tražilaca azila i migranata u državnim centrima su takođe niže – 4.050 u avgustu, u odnosu na 5.420 iz prethodne godine.

Sistem azila i dalje je manjkav, uz teškoće koje tražioci azila imaju prilikom pristupa procedurama, niske stope priznavanja u poređenju s prosekom EU, kao i duga odlaganja u donošenju odluka.

U periodu između januara i avgusta, u Srbiji je registrovano 56 podnetih zahteva za azil – izbeglički status je odobren u devet, a supsidijarna zaštita u sedam slučajeva.

Tokom prethodne decenije, Srbija je odobrila izbeglički status u samo 78, a supsidijarnu zaštitu u 96 slučajeva, dok je sredinom oktobra, šest od 16 prihvatnih i centara za tražioce azila bilo prenaseljeno.

Zaključno s krajem jula, srpske vlasti su registrovale 37 dece bez pratnje, većinom iz Avganistana, u poređenju sa 437, koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine.

Srbija i dalje nema formalne procedure za utvrđivanje starosti dece bez pratnje, zbog čega su starija deca izložena riziku da se prema njima postupa kao prema odraslim osobama, umesto da im se pruži posebna zaštita.

Načinjen je mali napredak kada je reč o trajnim rešenjima za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu, koji žive u Srbiji, pa je broj registrovanih izbeglica i interno raseljenih lica iz ovih konflikata u 2020. godini gotovo nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu.

Nastavljeni napadi na LGBT aktiviste

U izveštaju se ukazuje da su nastavljeni napadi, pretnje i kampanje blaćenja protiv LGBT osoba i aktivista.

Između januara i septembra, srpska organizacija za zaštitu LGBT prava „DA SE ZNA!“ zabeležila je 17 incidenata mržnje protiv LGBT osoba, uključujući osam slučajeva fizičkog napada i devet slučajeva pretnji.

U svom prvom izveštaju o Srbiji, ekspertska grupa zadužena za monitoring implementacije Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici zabeležila je kontinuirane manjkavosti u pružanju usluga i prepreke u pomaganju žrtvama nasilja nad ženama i devojčicama, pogotovo u slučaju silovanja i seksualnog napada i pozvala vladu da preduzme hitne korake kako bi se razvejali rodni stereotipi i promovisala jednakost.

Kada je reč o položaju osoba s invaliditetom, ukazuje se da su hiljade odraslih osoba i dece sa invaliditetom i dalje u ustanovama širom Srbije.

Vlada nije usvojila plan deinstitucionalizacije, koji bi omogućio da se osobe s invaliditetom premeste iz ustanova u život u zajednici, niti je objavila podatke o broju osoba s invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama koje su preminule od komplikacija usled infekcije koronavirusom.

Učenje na daljinu i onlajn nastava, koji su uvedeni posle zatvaranja škola u martu, nisu bili dostupni velikom broju dece s invaliditetom.

Srbija i Kosovo su u julu pod okriljem Evropske unije, nastavili dijalog o unapređivanju odnosa, koji je bio u zastoju od novembra 2018. godine, ali bez preuzimanja konkretnih obaveza koje se tiču jačanja zaštite ljudskih prava.

U julu je Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, pozvala srpske vlasti da sprovedu istragu o policijskom nasilju nad učesnicima protesta, koji su istog meseca održani u Beogradu zbog vladinih restrikcija usled pandemije kovida-19.

Posle intervencije predstavnika OEBS za slobodu medija Arlema Desira u aprilu, srpska vlada je hitno povukla odluku iz marta o ograničavanju pristupa medija informacijama u toku pandemije.

U izveštaju Evropske komisije o napretku objavljenom u oktobru, navodi se da bi Srbija trebalo da osigura nezavisnost svojih institucija za zaštitu ljudskih prava.

U izveštaju se beleži ozbiljna zabrinutost povodom zastrašivanja, pretnji i nasilja protiv novinara i LGBT zajednice, a vlasti se pozivaju da bez odlaganja sprovedu istragu i kazne počinioce, zaključuje se u izveštaju.

Komentari

Vaš komentar