Grubješić: Zagreb nema moć da utiče na EU da zabrani rusku naftu za Srbiju

Vesti 06. okt 202220:5030 komentara

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za N1 da Srbija ima "još vrlo malo prostora za vođenje dosadašnje spoljne politike" bez opredeljivanja i da je odluka EU da najpre ne izuzme Srbiju i Zapadni Balkan iz novog paketa sankcija Rusiji u vezi sa zabranom uvoza ruske nafte, a onda njeno današnje odlaganje do 1. decembra, "na neki način pokazna vežba Beogradu - kad još niste usaglasili svoju spoljnu politiku sa EU, onda ste spremni da plaćate skuplju naftu, šta će vam jeftinija". Dodaje da Hrvatska nema moć da utiče na 26 članica EU, plus Evropsku komisiju, da donese ovakvu odluku, kao što tvrde neki predstavnici srpske vlasti, već misli "da su se hrvatski mediji pohvalili da su oni doprineli ovakvoj odluci i onda je krenula lavina".

„Mislim da je tu došlo do male konfuzije. Zato što je poznato da je ta odluka o zabrani uvoza ruske nafte doneta još u maju, junu. Mi smo znali da neće moći kroz Jadranski naftovod (Janaf) da ide ruska nafta. Međutim, poslednjih nedelja kada se raspravljalo o novom paketu sankcija EU Rusiji, u nacrtu te odluke je Zapadni Balkan bio izuzet, sa obrazloženjem da treba podržati energetsku stabilnost. Onda je juče došlo do poništavanja te odluke, pa je Zapadni Balkan vraćen. Za sada izuzete ostaju samo Mađarska i Bugarska. I danas je opet vest da se odlaže primena te odluke do 1. decembra. To je čitav seting“, pojašnjava Grubješić u emisiji Iza vesti.

Povezane vesti

Na pitanje zašto bi ta odluka bila odložena, ona kaže da je „jedino što bi bilo korektno da ceo Zapadni Balkan bude izuzet ako se već rade izuzeci“.

„U ovakvoj situaciji kazniti Zapadni Balkan nije baš dobro, a želite da on bude sa vama i u dobru i u zlu“, ocenjuje ona.

Ona dodaje da je EU takođe želela da poruči Srbiji „što biste vi plaćali jeftiniju naftu, a ne želite da učestvujete u sankcijama protiv Rusije“.

„Sada nećemo moći da ostanemo po strani“, ukazuje ona.

Upitana kako tumači najnoviju svađu između Srbije i Hrvatske na ovu temu, odnosno optužbe naših najviših zvaničnika da je Hrvatska najodgovornija za neizuzimanje Srbije i da li Zagreb uopšte ima takvu moć, ona kaže da nema, kao i da se ovo odlučilo na inicijativu nekoliko zemalja, među kojima su i baltičke.

„Ovakvih situacija može da bude opet, ne bih to volela, želim da verujem da ćemo ipak odlučiti da se integrišemo sa Zapadom, a ne sa izolovanom zemljom (Rusijom), koja će uskoro biti još izolovanija“, upozorava Grubješić.

Međutim, navodi da se istovremeno radi o „velikoj političkoj igri i velikoj vododelnici“, a mi sledeći sopstveni interes treba da se integrišemo tamo gde pripadamo, navodeći da ako se nešto može reći u odbranu Srbije, onda je to da Evropa i dalje dobija gas iz Rusije, doduše, u manjoj meri, ali dobija.

Upitana šta je zapravo, kada se radi o Srbiji, bila ključna tema na današnjem prvom sastanku Evropske političke zajednice u Pragu – nafta ili Kosovo, ona kaže da je „Kosovo tema svih tema, a nafta dospeva u prvi plan jer je i kosovsko pitanje povezano sa Rusijom“.

A na pitanje da li je u pravu evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel koji je kazao da se danas u Pragu stvara novi poredak bez Rusije, Grubješić navodi da to može da bude početak tako nečega.

„Štagod ko mislio o samoj političkoj zajednici, veliki je poduhvat da dovedete 44 lidera i kažete ‘mi smo zajednica, a oni koji su izvan, a to su samo Rusija i Belorusija, su sa druge strane'“, ističe ona.

Dodaje da Evropska politička zajednica „deluje kao politički forum, i kao sredstvo da se EU bliže poveže sa susedstvom, tu su i kandidati, kao i one zemlje koje neće postati članice Unije jer to ne žele, tu je Velika Britanija koja je izašla iz EU, ali želi u ovoj zajednici da učestvuje“.

Glavni cilj je, kako ukazuje, „zaokruživanje evropskog prostora onih koji dele iste vrednosti, tu su i spoljna politika i bezbednost, i klima, i energetika“.

„Ali, najviše želim da verujem da ona predstavlja međuprostor između kandidature i članstva (kojeg do sada nije bilo), da EU konačno čvršće veže kandidate za članstvo i da se kandidati osećaju ravnopravno. Ta poruka – svi ste tu, svi ste ravnopravni, jaka je politička poruka“, smatra ona.

Na pitanje da li može da dođe do prekida pregovora o pristupanju između Srbije i EU, kao kazne zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Grubješić misli da se to neće desiti, „ali je dovoljno i da nema napretka – da stojite u mestu“.

„Nekom formalnom prekidu pregovora ne verujem da će se pribeći, pa pregovori nisu prekidani ni sa Turskom. Ali može biti posledica, na primer, u sferi ekonomije, da se se povuku investitori, da se zaustave neke najavljene investicije. Ne treba sebe dovesti u situaciju da se o tome razmišlja, naročito u ovim vremenima krize“, ukazuje ona.

Dodaje da je ovde mnogo veći otpor uvođenju sankcija Rusiji nego što je pretnja iz Moskve, kao i da se mogu čuti mnogi pogrešni argumenti da mi znamo šta znači biti pod sankcijama, pa da ih zato ne uvodimo nikome.

„Mi smo uveli sankcije i Belorusiji i bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču koji je pobegao u Rusiju, pa i Mjanmaru. Znači nije baš da nismo nikom“, podseća Grubješić.

Komentari

Vaš komentar