Grubješić o novoj metodologiji EU: Nema previše noviteta, proces dinamičniji

Vesti 22. mar. 202111:22 > 11:265 komentara
Podeli:

Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić izjavila je u Novom danu, govoreći o novoj metodologiji EU, da je ona "u suštini pokušaj da se oživi ta neka iscrpljena politika prema Zapadnom Balkanu". "Proširenje će teško ići brzo ukoliko nema političke odluke o tome, ukoliko se ne odgovori na pitanje šta će to EU da uradi konačno sa Zapadnim Balkanom, jer nikad nije metodologija bila problem, ništa nije nedostajalo ni prethodnoj metodologiji, ali dobro, da kažemo da ovaj proces postaje više dinamičan, dobro je što smo mi prihvatili ovu novu metodologiju. Uvek imate uz štap i šargarepu, ovaj put je malo veća šargarepa, ali je malo veći i štap", kaže ona.

Komesar za proširenje EU Oliver Varhelji predstavio je zemljama članicama takozvani „non-paper“ odnosno neobavezujući zapis kojim je započet rad na dokumentu koji bi trebalo da bude izglasan u EU, o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbiju i Crnu Goru. Njen osnovni princip je da bez ispunjavanja uslova za vladavinu prava nema daljeg puta ka Evropi, tako da zemlja kandidat neće moći da zatvori nijedno novo poglavlje pre nego što ispuni prelazna merila koja se tiču vladavine prava.

Grubješić kaže da tu nema previše noviteta.

„Bez ispunjavanja prelaznih merila za Poglavlje 23 i 24 za vladavinu prava neće biti moguće zatvoriti pregovaračka poglavlja, ali taj princip je već primenjen na Crnu Goru. Novinu može da predstavlja političko upravljanja procesom, odnosno da će se države članice ubuduće više baviti samim procesom pregovora, odnosno da će deliti odgovornost sa EK, koja je u toj podeli posla bila zadužena za pregovore sa zemljama kandidatima“, kaže ona.

Očekuje se, dodaje, da prelazna merila za Poglavlje 23 budu ispunjena.

„U slučaju Srbije ta prelazna merila se odnose na reformu pravosuđa, na usvajanja ustavnih amandmana, tu nema nekih novina“, kaže.

Nova metodologija je, kaže, u suštini pokušaj da se oživi „ta neka iscrpljena politika prema Zapadnom Balkanu“.

„Proširenje će teško ići brzo ukoliko nema političke odluke o tome, ukoliko se ne odgovori na pitanje šta će to EU da uradi konačno sa Zapadnim Balkanom, jer nikad nije metodologija bila problem, ništa nije nedostajalo ni prethodnoj metodologiji, ali dobro, da kažemo da ovaj proces postaje više dinamičan, dobro je što smo mi prihvatili ovu novu metodologiju. Uvek imate uz štap i šargarepu, ovaj put je malo veća šargarepa, ali je malo veći i štap“, kaže ona.

Ukoliko se proceni da reforme nisu dovoljne, kaže ona, „ceo proces može da se zaustavi ili da bude reverzibilan“.

„Prošle godine je zaustavljen čitav proces proširenja, to što Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, da kažemo da je to zbog naših unutrašnjih slabosti, odnosno zbog stvari koje nisu urađene, ali postavlja se pitanje zašto se ni ostale zemlje kandidati nisu pomerile s mesta“, kaže Grubješić.

Istakla je da su evropske integracije strateški izbor.

„Naprosto mislim da uz dobru političku volju, uz veću političku volju mogu da se iskoriste i prednosti koje ova metodologija daje“, kaže ona.

Kaže da građane interesuje da vide konkretan napredak, „ukoliko mislimo da ovaj proces i dalje ima natpolovičnu podršku“.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, kaže da je „realnost da smo nedavno obeležili 10 godina tog dijaloga“.

„Kako stvari stoje, možda ćemo obeležiti još neku godišnjicu. Realnost je da i taj proces stoji. Da li će se pokrenuti u drugoj polovini godine veliko je pitanje, jer uz formrianje kosovske vlade, Kosovo treba da izabere predsednika u parlamentu, izborni proces na Kosovu i dalje nije gotov, a što se tiče prioriteta, već se nova vlada izjasnila da joj prioritet nije dijalog sa Beogradom“, kaže ona.

Dodaje da su postignuti neki konkretni rezultati, kojima „treba ipak pridati značaj“.

„Proces normalizacije jeste upravo proces, nije događaj, normalizovani su odnosi i što se tiče kretanja ljudi i priznavanja diploma, ali to nije sve, svi pozitivni primeri koje možemo nabrajati, nisu doveli do tog političkog sporazuma zbog kog je pokrenut dijalog i zbog kog je EU posredovala u dijalogu“, kaže ona.

Komentari

Vaš komentar