Gosti N1: Sve je sporno u izmenama Zakona o vodama, javnost potpuno isključena

Vesti 13. jul. 202118:53 > 19:203 komentara
Podeli:

Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Goran Sekulić iz Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) ocenjuju da je u predlogu izmena Zakona o vodama sporno sve, počev od toga da je ušao u skupštinsku proceduru bez ikakve javne rasprave, pa do toga da u njegovo pisanje nije bila uključena struka. Sekulić ukazuje da se predloženim izmenama suštinski menja način upravljanja vodnim resursima, odnosno uvodi se procedura neposredne pogodbe, što kako ukazuje, omogućuje da "neko po svom nahođenju sa zainteresovanim korisnicima pogodi način i vreme korišćenja javnih resursa", a to otvara prostor za korupciju.

„Predali smo juče zahtev, zajedno sa WWF i još četrdesetak organizacija skupštini i resornom odboru (za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu) na čijem čelu je poslanik Marijan Rističević da se zakon povuče iz procedure, jer je neustavan, i zato što pojedine odredbe zakona nisu u saglasnosti sa Zakonom o javnoj svojini“, kaže Rajić u Danu uživo na TV N1 i dodaje da za sada nema nikakvog odgovora.

Povezane vesti

Sekulić ističe da je javnost apsolutno isključena, a da je kao objašnjenje navedeno da se „radi o nekim malim tehničkim korekcijama koje su tu da pojednostave procedure – što apsolutno nije tačno, jer se suštinski menja način upravljanja vodnim resursama, uvodi se procedura neposredne pogodbe, daleko od toga da to nije interes javnosti“.

On ukazuje da se procedura pojednostavljuje upravo da se izbegne učešće javnosti, i da se ona direktno olakšava, jer nema tendera niti jasne procedure ko će moći da koristi javne resurse i koliko dugo.

„Direktna pogodba pruža mogućnost da neko sa zainteresovanim korisnikom pogodi način i vreme korišćenja javnih resursa, što otvara prostor za korupciju“, navodi Sekulić.

I Rajić se slaže i dodaje da se predlogom izmena Zakona o vodama skraćuju procedure garantovane zakonom.

„Procedura je pojednostavljena na način da je banalizovana. Neposrednom pogodbom u upravljanju javnim resursima omogućavate vlasti da može da nađe zakupca vodnog zemljišta, da ga odabere po svom nahođenju, da odredi na koje vreme može da ga koristi. Faktički možete to da privatizujete. To je okupacija javnog dobra, u ovom slučaju vode, to niko nije radio, probali su u Sloveniji, ali nije im uspelo“, navodi Rajić.

Na pitanje kako će završiti predlog izmene Zakona o vodama, koji je u skupštinsku proceduru ušao 25. juna, Sekulić kaže da sumnja da će zakon biti povučen, odnosno smatra da će biti usvojen u obliku u kojem je predložen.

„Mi smo isključeni iz svega, nema mehanizma da javnost i struka utiču nekim normalnim putevima“, dodaje on.

Na konstataciju da se pored zakupa splavova, izmene zakona odnose i na vađenje šljunka iz reka, Sekulić kaže da ono može imati ogroman negativan uticaj na životnu sredinu i ljude.

„Vađenje rečnih sedimenata kada je kontrolisano treba da se koristi za regulaciju vodotokova i za izgradnju, ali kada ono sada gotovo nije kontrolisano, dolazi do drastičnog uništavanja životne sredine. I bez ove neposredne pogodbe situacija je loša, i ranije smo ukazivali na to, ta procedura se još omekšava i naravno da očekujemo da će biti još gore“, poručuje on.

Paralelni pravni sistem vlasti

Rajić ističe da „ova vlast stvara paralelni pravni sistem, a to je veoma opasno“.

„Ovako direktno kršite Zakon o javnoj svojini koji predviđa izuzetne slučajeve u kojima možete raspolagati javnim dobrima van uobičajenih procedura, a ovaj zakon to širi, narušava principe tržišta i konkurencije“, ukazuje on i dodaje da on omogućuje vlasti da se „pod uslovima koji oni odrede dogovaraju sa investitorima, na jedan netransparentan način“.

A na pitanje da li i šta može da se uradi ekološkim aktivizmom, Rajić kaže da je jedini cilj i jedini izlaz u sinergiji i zajedničkom delovanju.

„Apelujem na vlast da se urazumi i povuče ovakav zakon iz procedure, jer će to izazvati domino efekat, jer ćemo imati trajne posledice, ovo otvara jednu Pandorinu kutiju – sada kada svako dobija priliku da čerupa javno dobro“, upozorava Rajić.

Sekulić ističe da od pogodbi sa korisnicima ima mnogo više prioriteta kada se radi o zaštiti vodnih resursa, posebno kada je u pitanju zagađenje vode, i ukazuje da se jako mali procenat naših otpadnih voda prerađuje – ispod 10 odsto.

Takođe se dosta sporo radi na izgradnji pogona za prečišćavanje vode.

„Mnogo se pričalo i o mini hidroelektranama. Od 2010. kada je izašao Zakon o vodama postoji član koji je predvideo da će se izraditi pravilnik o održivom protoku vode pri izgradnji vodnih objekata – to bi unapredilo našu kontrolu pri izgradnji vodnih objekata. Zašto to nije prioritet a ne ova pogodba“, pita on.

Komentari

Vaš komentar