Gosti N1: Srpski jezik ugrožen – on je magično oružje, ali moramo povesti računa

Vesti 06. jul. 202111:16 > 11:1911 komentara
Podeli:

Upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu profesor Boško Suvajdžić i zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić ocenili su za N1 da je srpski jezik ugrožen. "Pre mnogo godina Filološki fakultet bio stvar statusa - upisivali su ga manje, a najmanje završavali. Kako se menjaju društveni osnosi, menja se i odnos prema jeziku, bira se nešto isplativije, nije samo srpski jezik i književnost ugrožen, humanističke nauke su ugrožene, na račun tehničkih i informatičkih", rekla je Milijić Subić. Profesor Suvajdžić ističe da možemo da pratimo koliko nam je važna kultura govora. "Jezik je oznaka ličnog i nacionalnog identiteta. Način na koji govorimo i ubeđujemo je koliko znamo da baratamo jezikom, on je magično oružje i alat, ali ako se ne povede računa biće vrlo malo građana koji će se služiti jezikom", rekao je on.

Suvajdžić kaže da je stanje alarmanto i da je dobro da se pokrene rasprava u društvu.

„Učenici koji su ga upisivali žele da to studiraju, bez obzira na sve prepreke, zapošljavanje, status prosvetnih radnika, srpski jezik i književnost se ne studira u svetu, to nije matematika. Ako se ovde ne bude studirao gde će? U kosmosu, vasioni. Kad god smo u ‘jeziku’ mi smo u svom zavičaju, on je osnova svega onoga što jesmo i što ćemo biti. Postoji nasušna potreba da srpski jezik dobije poseban položaj, da medijske, izdavačke kuće imaju lektore, da postoji negovanje govorne komunikacije. Negovanje govora u funkciji komunikcija“, rekao je on.

Suvajdžić kaže da u Hrvatskoj prevode mnoge strane reči i da je to način da očuvaju jezik.

„Oni imaju taj pristup, dobro je naći domaću reč. Mi treba da negujemo ćirilicu kako identitetsko pismo. Uvek je bilo tuđica, sad je više anglicizama, jezik ima mehanizme kako da se brani, jezik pronađe svoj put, to je sve globalni problem, mislim da je važno da svi zajedno što više uradimo – ovo je mali jezik, ali velike tradicije, Beograd je uvek bio centar južnoslovenske književnosti“, kazao je on.

Dejana Milijić Subić smatra da se položaj prosvetnih radnika nije značajno ni pokvario ni popravio.

„Moglo bi da se radi na tome, ali neophodno je raditi na individialnom planu. Škola ima problema u kontaktu sa roditeljima, tu je status nastavnika poremećen, ide se na što veći broj najboljih ocena i onda su svi zadovoljni. Katedre na Filološkom fakultetu se moraju promeniti i modernizovati, imamo pragmatičnog učenika koji živi od toga koliko uvažava svoj jezik, ali gleda koliko će truda morati da ulozi da bi nešto dobio – ako mora da uloži jako mnogo truda, a studije su zahtevne, onda će da razmislja ‘upisaću nešto drugo i dostojanstvenije živeti i negde otići’. Moramo da razmišljamo o tretmanu sprskog jezika“, rekla je Milijić Subić.

U program N1 se uključila i dekanka Filološkog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović koja kaže da godinama unazad opadanja interesovanja svega osim engleskog jezika.

„Nemački jezik je bio potisnut jer nismo imali kadrove, sada imamo, tek će izaći prva generacija. Imamo interesovanje, ali nije kako je krenulo u početku. Razlozi su što se nemački ne uči u školama, jer nije bilo kadrova, nema ga onoliko koliko bi roditelji zeleli“, rekla je Jovanović i dodala da nešto mora da se promeni na nivou države.

„Da ne školujemo samo profesora srpskog jezika, već nekog ko bi se snašao i u poslovima izdavaštva, lekture“, kazala je dekanka filološkog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović.

Komentari

Vaš komentar