Gosti N1 o omikronu: Nije vreme za opuštanje, nastaviti s vakcinacijom

Vesti 18. jan. 202210:35 > 10:425 komentara
Podeli:
Kovid ambulanta
Izvor: Tanjug/Dragan Kujundžić

Stručnjak za vakcine i imunizaciju doktor Dragoslav Popović i virusolog Milanko Šekler složili su se u Novom danu, govoreći o omikron soju koronavirusa, da "nije vreme za opuštanje". "Oni što mi vidimo ovih dana možda liči na sliku kako bi kraj pandemije mogao da izgleda, ali postoji mnogo nepoznanica i ne smemo se opustiti", kaže Popović. Šekler ističe da "moramo da prestanemo da se fasciniramo brojem novozaraženih". "Lekari iz Južne Afrike se slažu da se za omikron broj u delti množi sa 3 i 4. Ne moramo brojevima više, treba da se bavimo vakcinacijom. Nije bitna brojka, nego da u bolnicama ima mesta", kaže on.

Na pitanje kada će kraj pandemiji, Šekler kaže „mnogo brže nego što 99 odsto ljudi trenutno misli“.

„Kada posmatramo podatke iz Južne Afrike koja je najpre i prošla kroz omikron, sada je decidno jasno na osnovu tog iskustva da je taj talas bio mnogo oštriji i kraće je trajao. Moramo da uzmemo u obzir da je u ovom trenutku u Južnoj Africi leto“, kaže on.

Povezane vesti

Popović se slaže sa Šeklerom i naglašava da nije vreme za opuštanje.

„Oni što mi vidimo ovih dana možda liči na sliku kako bi kraj pandemije mogao da izgleda, ali postoji mnogo nepoznanica i ne smemo se opustiti. Priča nije završena, ja se nadam da će biti brzo, ne smemo se opustiti. Važna je prvenstveno vakcinacija uz pridržavanje svih drugih mera“, kaže on.

Šekler podseća da je stalno govorio da ništa nije gotovo i da omikron jeste opasan.

„Da izaziva manje tešku sliku, ali da će zagušiti sistem, kapacitete. Ovo jeste prirodan tok, ako pogledamo hongkonški grip, špansku groznicu, uvek su se stvari odvijale na ovakav jasno definisan način, a to znači da je kretalo sa većom smrtnošću, da se vremenom ta težina kliničke slike gubila, dolazimo do utapanja virusa“, kaže Šekler i naglašava da posao nije završen.

Iskustva iz Južne Afrike pokazuju, kaže, da treba nastaviti s vakcinacijom.

„Od koga vi očekujete pomoć – to je vaš imunitet. Što je vaš imuni sistem iskusniji, što više imate bitaka iza sebe. Kao kada učite da vozite, trenažer za vožnju su vakcine, vi učite da vozite, a potpuno ste bezbedni. Prvo vozite na poligonu, to su vam vakcine. Vaš organizam stiče iskustvo i zna sve o koronavirusu“, kaže.

Popović kaže da doktor Šekler govori o načinu da treba da se dođe u kontakt s virusom.

„Možete doći na dva načina, da se zarazite i preležite na nogama, ili da se vakcinišete i stvorite imuni odgovor. Vakcina je ono što je preporučeno i poželjno, ono drugo sa sobom nosi i rizik“, kaže Popović.

Dodaje da ga posebno brine što imamo samo 30 odsto vakcinisanih koji su primili treću dozu.

„Ljudi koji su imali pozitivno iskustvo sa vakcinom su iz nekog razloga odustali od treće doze, mislim da svi treba da se zapitaju zašto je to tako“, kaže.

Virus će se odomaćiti, kaže on, ostaće sa nama.

„U kojoj formi, teško je reći u ovom momentu. Moramo da se pripremimo za budućnost, gde nam neće trebati ni Batajnica, ni Kruševac, ali moramo jačati primarnu zdravtsvenu zaštitu“, kaže Popović.

Mišljenja je da je Krizni štab sa skraćenjem perioda izolacije napravio dobar potez.

Šekler kaže da kod vakcinisanih imate takvu situaciju da ste mnogo sigurniji da neće biti nekih težih posledica.

„Nekih dugotrajnih problema. Znam mnogo nevakcinisanih koji su zaraženi omikronom, koji danima imaju temperaturu 39, kašlju, imaju upale pluća…“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „moramo da prestanemo da se fasciniramo brojem novozaraženih“.

„Lekari iz Južne Afrike se slažu da se za omikron broj u delti množi sa 3 i 4. Ne moramo brojevima više, treba da se bavimo vakcinacijom. Nije bitna brojka, nego da u bolnicama ima mesta“, kaže on.

Popović kaže da „ne samo da nismo vakcinisani, nego smo stvorili kulturu da se kreću stanovništvom i šire virus oni koji imaju simptome respiratorne bolesti“.

„Još nismo sagledali koje su dugoročne posledice omikrona“, kaže on.

Šekler ističe da omikron radi „isto ono što i svaki koronavirus i prethodne varijante koje smo imali“.

„Možda se za nijansu negde više ili manje razmnožava, u nekim organima manje, to su detalji koji jasno utiču na težinu kliničke slike“, kaže on.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar