Gosti N1: Nećemo dobiti nezavisno pravosuđe, ni druge grane vlasti nisu odvojene

Vesti 30. nov. 202122:26 > 22:3616 komentara
Podeli:
Da razumemo
Izvor: N1

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je u emisiji "Da razumemo" N1 da promenama Ustava u delu pravosuđa nećemo dobiti nezavisno pravosuđe. "Uveren sam da je ovo pravosuđe koje imamo na prvom mestu politički zavisno zbog društva u kome funkcioniše, jer se ne poštuje aktuelni Ustav. Mi verujemo da će ti isti ljudi iskreno nešto učiniti, bojim se da to neće biti slučaj, voleo bih da me demantuje praksa. Ne mislim da je trenutak za ovu izmenu, pokušavao sam na to da upozorim kolege zato što atmosfera u društvu, pitanje legitimiteta u Skupštini, nisu uslovi u kojima se menja Ustav", kazao je Majić. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da bi voleo da gleda optimističnijim očima i dodaje da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi da proizvode stanje kako imamo. "Ni druge grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav predviđa, je l' iko misli da je Skupština organ koji misli svojom glavom i kontrateža izvršnoj vlasti, jer je tako Ustavom definisano, da li neko misli da su Vlada i predsednik dve grane vlasti. Sve što gledamo svakodnevno, jedan čovek govori u ime svih organa - policije, tužilaštva, sudova", rekao je Jovanović.

Majić je dodao da postoji iskrena želja, ne bi bila potrebna promena Ustava, već bi se prekinulo sa napadima na sudije i diskriminacijom.

„To će se nastaviti i dalje. Zamislite malo mesto, neko ko ne može da se obrati medijima, njemu ne pada na pamet da ga sačeka ‘topli zec’ u Skupštini, ja znam da se mene moje kolege klone, jer se plaše da ta zaraza sa mene ne pređe na njih, da će sve o čemu pričamo postati bajka – mi od tih ljudi očekujemo da hoće iskreno da poprave pravosuđe, morate da naterate ljude koji žele da budu nekontrolisani, da se ništa ne završi na sudu već u medijima, da to sada promene i donesu nezavisno pravosuđe, ovo je bilo da bi se dobila zvezdica u Evropi“, kazao je Majić.

Sudija ističe da ga zbunjuje stampedo koji sada imamo i žurba u donošenju ustavnih promena u delu pravosuđa.

„Nismo imali ni verziju Akta, a predsednik Skupštine je najavio datum referenduma, ovo je minimalni rok u kome se referendum može raspisati. Ekspresni postupak, meni se čini da se ovako ubrzalo prvenstveno kako bi se u poslednjem izveštaju Evropske komisije dobila prelazna ocena, ovaj put su uključene i dve strukovne organizacije – dat je time legitimitet i dobili smo prelaznu ocenu. To je važno zbog izbora, da je Srbija na evropskom putu“, rekao je Majić.

Jovanović kaže da mu se čini da je tužilaštvo važniji deo promena ustavnog teksta.

„Razlozi zašto se u ovo krenulo su bili prigovori da postoje politički uplivi, pritisci na pravosuđe, na nezavisno sudstvo, ono ne može da dela bez dobrog tužilaštva, nesumnjivo će svako iz tužilačke organizacije reći da postoje izvesni pomaci u odnosu na ono što su rešenja, ali očito postoje stvari u kojima tekst nije promenjen, tu se misli na sastav Tužilačkog saveta, gde je i sama Venecijanska komisija rekla da postoje izvesni razlozi za brigu“, ocenio je Miodrag Jovanović.

Povezane vesti:

Miodrag Jovanović kaže da ćemo dobiti nove odredbe oko kojih nema potpune saglasnosti u stručnoj javnosti.

„Ono što je u političkom smislu važnije je da je 190 i nešto poslanika glasalo ‘za’, da su to normalne okolnosti, to bi bio pokazatelj visokog stepena konsenzusa, problem je što je reč o praktično jednopartijskoj Skupštini. Vlast se potrudila da se stekne utisak da je napravljena neka vrsta konsenzusa, ali su to činili kao da onim tamo drugima čine neke ustupke, kao da je država i Ustav partijsko pitanje pa smo tako posle protesta stručne javnosti imali naknadno uključivanje predstavnika dva strukovna udruženja, dali smo i onima koji su „protivnici“ države, učinili smo maksimalno – to je pokazatelj kako se tretira država i Ustav, ne čudi, to je kontinuitet postupanja koji svakodnevno gledamo“, rekao je profesor Pravnog fakulteta i dodao da nije bilo stručnih emisija o ovoj temi, kao i da je izostala reakcija opozicije.

„Ja ne znam da sam čuo neku reakciju neke opozicione partije, da je odreagovala. Građani su pozvani da glasaju, biće pretvoreno u partijsko pitanje, pristalice vlasti će bezpogovorno izaći, mnogi će isto tako zaokružiti ‘ne’ i imaćete takvu odluku građana, to je odraz niskog stepena političke kulture naših građana, nikada taj problem ne možemo rešiti upiranjem prsta u građane, na malim stvarima se gradi politička kultura“, kaže profesor Jovanović.

O Venecijanskoj komisiji i Evropskoj komisiji

Jovanović navodi da je Venecijanska komisija dala veći broj pozitivnih ocena, ali da ima i kritika u delu tužilačkih promena.

„Ustavi se donose u određenim političkim kontesktima, ta vrsta podrške je jer taj tekst ne može da se osporava kao težak promašaj ili korak unazad. Neka su rešenja bolja, zato je i bilo teško za očekivati da će biti uskraćena podrška sa strane. Venecijanska komisija se uzdržava od oštrih i jakih stavova kada postoji različita uporedna praksa, tu ne možemo očekivati čvrste i odsečne stavove, ali da je postojala istinski dobra volja da se prave modeli koji će odgovarati najboljim praksama bilo bi više uvažavano ono što predstavnici struke imaju da kažu i ne bi se osećali kao još jedan akter više, ne bi trebalo niko sa stručnim kredibilitetom da razmišlja kao da je predstavnik ove ili one političke opcije“, kazao je Jovanović.

Majić ističe da je Venecijanska komisija generalno rekla da su normativno rešenja bolja, ali ne sva.

„Tužilački savet je kritikovan i dalje, najvažnije i iznenađujuće je da su pomalo iskoračili iz uobičajenog načina izjašnjavanja – bez obzira na normativne pomake, sve nema nikakvog značaja ako se ne uključi pluralizam, ne samo opozicija, nego i nevladin sektor“, kaže sudija Majić.

Profesor Jovanović smatra da će EK ovo pitanje da posmatra kao deo procesa i ne veruje da će ga tretirati kao stručno pitanje.

„To će se notirati kao pomak, reforma, na to se gleda kao na instrumentalne ciljeve koji treba da zadovolje druge ciljeve, da zadovoljimo formu. Problem je što bi ovakve stvari u normalnom društvu same sebi trebalo da budu cilj, a po svemu što gledamo ustavne promene se ne doživljavaju na taj način. Kada bi se ozbiljno doživljavale, građani bi stekli neki sud. Kada nastanu veliki problemi, građani se bune, pojavljuju se pred institucijama, ali ne vide jasnu vezu u ovom procesu i njihov svakodnevni život, neko bi ozbiljno trebalo da se potrudi da im tu priču približi“, zaključio je Miodrag Jovanović.

Komentari

Vaš komentar