Gosti N1: Naša vlast inkriminiše kritičare, pritisak se jako dobro koristi

Vesti 03. maj 202221:543 komentara
Izvor: N1

Pritisak na novinare ostavlja i teže posledice od napada i njega “veoma dobro koriste” grupe, botovi i predstavnici vlasti, kaže Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da u najvećim medijima, uključujući javni servis, nema slobode izražavanja svih društvenih grupa i pojedinaca, kao ni distnace od centara moći.

Povezane vesti

Govoreći o izveštaju Reportera bez granica, po kojem je Srbija najgora od zemalja bivše Jugoslavije, Veljanovski naglašava da indikatori koji govore o slobodi medija zapravo govore o slobodi društva.

“To je praktično ocena da Srbija nije uradila ništa od onoga što je trebalo da uradi u poslednjih 20 godina od demokratskih promena, ako su stvarno bile demokratske”, rekao je on u emsiji Da razumemo na N1.

Đurić navodi da Regulatorno telo za elektronske medije ne ispunjava ono što se očekuje i da ne vidi kako to može da se promeni.

“Čini mi se da REM pre svega ne obavlja svoj posao kako treba. Ne služi svrsi, i to se veoma lako vidi kroz primere rijalitija i odnosa prema određenim komercijalnim televizijama”, rekao je Đurić.

On ističe i da je materijalni položaj novinara gledajući takav da sve više rade duple poslove.

Veljanovski kaže da ima utisak da je REM “neka vrsta servisa medija koji su servis vlasti”, da nije dovoljno kritičan prema njima i ne sankcioniše njihove greške.

Govoreći o privrmenom nadzornom telu za medije, kaže da ono ne može ništa da sankcioniše, ali može da bude delotvorno za neki naredni period.

“Mi ćemo napraviti izveštaj u kom ćemo reći sve šta smo uočili, i to se nekima neće dopasti. Ja se nadam da je to nekakav mali korak unapred”, rekao je.

Pogledajte celu emisiju:

Veljanovski kaže da radeći kao profesor sreće bivše studente koji su se zaposlili u medijima koji “nemaju profesionalni koncept”, a to opravdavaju time što tamo bolje plaćaju.

Naglasio je da se tu nešto promenilo, navodeći da od kraja osamdesetih do 1993. godine mnogi novinari nisu hteli da rade neprofesionalno i po cenu da ostanu bez posla.

“Sad se ode iz redakcije u redakciju na bolji posao, pa se naprave kompromisi profesionalne i etičke prirode”, kazao je on.

Hrvatska: Novinari ugušeni SLAPP tužbama

Maja Sever, predsednica Sindikata novinara Hrvatske, kaže za N1 da u toj zemlji ima oko 1000 tužbi koje su trenutno aktivne.

“Danas su novinari ugušeni SLAPP tužbama”, rekla je ona, dodajući da Vlada Hrvatske još uvek nije dekriminalizovala klevetu.

Novinari u Hrvatskoj dele sa kolegama iz Srbije i probleme poput pretnji, onlajn zlostavljanja i vrlo slabo zaštićenih radnih prava, kazala je ona.

Navela je da je na početku pandemije koronavirusa velik broj novinara sa autorskim ugovorom ili zaposlenih na određeno vreme dobil otkaz ili im je smanjena saradnja.

“Dovoljna je jedna kriza da ti ljudi ostanu bez sredstava za život”, kazala je.

Sever naglašava i da se političari ponašaju neprimereno prema novinarima, kao da “uopšte ne razumeju bit novinarstva, ponašaju se kao da ne shvataju šta je naš posao, a šta njihov”.

Veljanovski kaže da “ne treba da iznenadi” ako se desi neki incident zbog rđavog ponašanja državnih funkcionera prema novinarima.

Nosioci javnih funkcija moraju da trpe kritiku, i to piše i u zakonu, ističe profesor.

“Međutim, naša vlast uspeva da inkriminiše one koji kritikuju vlast”, kazao je on.

Pročitajte još

Prema njegovim rečima, zbog “kvazipatriotizma” ljudi ne shvataju da je kritika dobra i da se kroz nju dolazi do boljih rešenja.

Đurić ocenjuje da se pritisak “veoma dobro koristi” od strane grupa, botova i predstavnika vlasti.

Komentarišući ponašanje gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, bivše novinarke, koja odbija da komunicira sa pojedinim medijima, kaže da ona “zloupotrebljava svoju funkciju i položaj”.

Veljanovski ocenjuje da gradonačelnica “očito razdvaja građane” i da oni koji nisu glasali za nju ili su ravnodušni ne mogu da dobiju pravu informaciju.

“To je široko rasprostranjen način ponašanja naših funkcionera”, kazao je profesor.

Komentari

Vaš komentar