Gosti N1: Napadaju se zaštićene celine Beograda, grad se širi bez osećaja

Vesti 03. feb. 202121:5310 komentara
Podeli:

"Imamo situaciju da su napadnute četiri najznačajnije celine Beograda koje su zaštićene. Ratno ostrvo, Košutnjak, Avala i Makiš, koji izlazi iz okvira te vrste zaštite, Makiš je svetinja. Pretiti jedinom voodoizvorištu je čin koji ruši tekovine civilizacije", smatra Branislav Božović, hidrogeolog i nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine. Ivona Lalović, ćerka reditelja Petra Lalovića, dodaje da se grad širi bez osećaja za urbanizam. "Ako ne budemo imali čist vazduh i vodu, šta onda vredi zidati, ako nemamo osnovne uslove za život", pita se ona.

Vest da će grad Beograd tražiti nova izvorišta pijaće vode na Velikom ratnom ostrvu razljutila je aktiviste koji protestuju i ukazuju na štetnost planirane gradnje u blizini aktuelnog vodoizvorišta na Makiškom polju.

Tender za izradu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, raspisalo je JKP Vodovod i kanalizacija. Božović kaže da je to kompleksno pitanje i da se ranije struka više poštovala, a da kada su ovakve odluke donošene, učestvovalo je celo društvo.

„Bez obzira na političke aspekte prošlih vremena, ipak je postojao sistem. E sad ko će se javiti i koliko kadrova imamo koji će moći da odgovore na takvo pitanje, to je delikatna situacija, jer u smeni generacija ne postoji kontinuitet, nama su otišli u penziju ljudi koji su imali kontakt sa stvaraocima najvećih izvorišta u Beogradu, to su bili umovi ondašnjeg vremena, inženjeri i profesori koji su radili u vodovodu i kanalizaciji. Istraživanje beogradskog izvorišta je kompleksan posao“, objašnjava on.

Povezane vesti:

Na pitanje kako se se osećala kad je čula da će se na velikom ratnom ostrvu možda graditi vodoizvorište, Lalović kaže da joj nije lako i da je bila zatečena.

„U ovakvim vremenima, kada imamo malo ili gotovo da nemamo odgovorne ljude na odgovornim mestima, film „Beogradska oaza“ je poslednji apel, ljudi da pogledaju pa da odluče da li će štititi Veliko ratno ostrvo, i ne samo ostrvo, nego i Makiško polje i Košutnjak“, kaže ona.

Božović je objasnio kako bi izgledalo ukoliko bi se na Velikom ratnom ostrvu gradili reni bunari.

„Reni bunari su vrlo specifično zamišljeni, to je delikatno, to je ušće velike evropske reke koja nije naivna, to je geodinamčiki aktivan teren, jer je uticaj voda, nose potiske, uzgone i utiču na stanje i ponašanje na Velikom ratnom ostrvu. Zbog čega bi bunari bili problem, oni bi bili plavljeni, dolazilo bi do zagađenja bunara, a posle toga bi morali da se ispiraju ti bunari. To je tehnologija koja zahteva vreme i sredstva, to bi vuklo nove troškove i vreme, zastoj u snabdevanju vodom“, navodi Božović.

Kako kaže nekadašnji gradski sekretar, postoji prekid u prenosu informacija – oni koji su znali da pretresaju informacije, radili su to detaljno, dok se danas odluke prelamaju.

„Ja to zovem kineski način odlučivanja. Kad je potreba politička, želja za razvojem, postoji kod mojih kolega i urbanista želja da razvoj bude napredan i brz, tako da se kad ne postoji diskusija odlučuje preko kolena“, rekao je.

Da li se i koliko pita struka?

Glavnu reč u vezi sa Velikom ratnim ostrvom trebalo bi da da struka. Međutim, da li će reč struke biti uvažena?

ivona lalović n1 direktno
Izvor : Izvor: N1

„Ja sam kao pravnik proučila sve zakonske i podzakonske akte i međunarodne ugovore koje smo ratifikovali i koje smo dužni da primenjujemo, ali kako stvari stoje, struka se poštuje samo ako ide na ruku tog nekog „ekonomskog“ razvoja. Mi ne shvatamo šta znači pravo na čist vazduh i vodu, teško da će se nešto učiniti dok se nešto ne desi. Klimatske promene mogu da dovedu do velikih poplava, može doći do katastrofalne suše, a gradske vlasti donose rešenja, gradi se, grad se širi bez osećaja za urbanizam. Ako ne budemo imali čist vazduh i vodu, šta onda vredi zidati, ako nemamo osnovne uslove za život“, pita se ćerka reditelja Petra Lalovića.

Ona poseća da je 2005. doneto rešenje Skupštine Beograda i Veliko ratno ostrvo je zaštićeno kao područje od izuzetnih odlika.

„Ono je 2015. ušlo u program zaštite prirode, a oslanja se na direktive EU, direktivu o staništima ptica i direktivu o pticama, tu s navodi koje su to zaštićene vrste. Dolazimo do nesretnog leks specijalisa, to je pravna nesigurnost, ako regulišete slučajeve pojedinačno, a ne opšom normom, time ostavljate prostor da se neke grupe sutra nađu u situaciji – eto doneli ste leks specijalis za Beograd na vodi, ajde malo za Veliko ratno ostrvo, pa za Kalemegdansku tvrđavu. Pravna nesigurnost je nešto najgore u pravnom životu“, kaže Ivona Lalović.

veliko ratno ostrvo
Izvor : N1

Kako je navela, buka smeta pticama na Velikom ratnom ostrvu i one kada jednom napuste gnezdo više se ne vraćaju.

„To se već dešavalo, za vreme bombardovanja, tada su poslednji put viđeni pelikani, više ne dolaze. Oni koji odlučuju o gradu oni moraju da imaju u vidu da je najveća odgovornost u zaštiti i Velikog ratnog ostrva i svih područja u gradu koja su bitna za naše živote. Ako oni nemaju tu odgovornost, ja ne znam šta može da nam se desi strašnije od toga da nećemo imati ni vodu ni vazduh“, poručuje.

„Ostrvo je velika učionica i treba je sačuvati u izvornom obliku. Gradnja objekata, reni bunara, to je ipak gradilište, dolaze mašine, ptice se plaše, životinje beže, a vratile su se ptice i životinje. Treba sačuvati staro pa tek onda graditi novo“, dodao je Branislav Božović.

Komentari

Vaš komentar