Gosti N1: Krizni štab balansirao između ekonomije i zdravlja i života ljudi

Vesti 12. maj. 202221:24 > 21:568 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Infektolog Dragan Delić i farmakolog Radan Stojanović ocenili su u emisiji "360 stepeni" da pandemija koronavirusa još uvek nije gotova, i istakli da je za proglašavanje kraja nadležna Svetska zdravstvena organizacija. Govoreći o borbi protiv koronavirusa u našoj zemlji, oni su se složili da je Krizni štab preuzeo dužnosti ostalih medicinskih institucija, kao i da je pokušavao da napravi "balans između ekonomije i zdravlja i života ljudi". "Politizacija je mnogo toga pokvarila, jer su se pojavili političari kao spasioci, kao mesije, potpuno nepotrebno. To je trebalo da se ostavi struci", kazao je Delić. "Bitka još nije gotova", poručio je Stojanović.

„Pandemiju sa novootkrivenim virusom ne možemo sprečiti. U današnje vreme kada su sve zemlje otvorene i kada ljudi toliko putuju, realno ne možemo da sprečimo pandemiju. Ono što možemo da utičemo je na dužinu trajanja te pandemije, na njen intezitet, kao i na broj talasa. Takođe i znamo kako se suprostaviti pandemiji, to su doktrine koje postoje. Da bi se suprostavili, potrebno je znanje. Ono se akumuliralo, na stotine hiljade publikovanih radova do sada postoji o svemu ovome. Potreban je dobro organizovan zdravstveni sistem. Nije bio na početku, ali se tokom vremena dosta iskorigovao“, kaže Delić.

Dodaje da su potrebne i nove tehnologije, odnosno RNK tehnologija, koja je napredovala tokom ove pandmeije. Međutim, Delić ističe najvažniju kariku u ovom sistemu, koja je bila najslabija, a to je sveprisutna odgovornost.

Povezane vesti

"Odgovornost od pojedinca, pa do vrha države, i na toj karici imamo najviše problema", napominje Delić.

Stojanović kaže da kraj pandemije proglašava Svetska zdravtsvena organizacija, i da tokom pandemije SZO daje okvir kako zemlje treba da se ponašaju.

"Svi ćemo se složiti da postoje trenutno tri modela u svetu, kineski (restriktivne mere odmah nakon zaražavanja), model zadnih zemalja i SAD (balans između sloboda i obaveza), i treći model je naš model, odnosno postojanje epidemioloških mera samo na papiru, koje se nisu sprovodile u praksi", kaže Stojanović.

Ocenjuje da svaki model borbe protiv pandemije treba da bude prilagođen mentalitetu naroda, i napominje da je protiv represivnih metoda.

"Mislim da represija rađa inat i iracionalno ponašanje, a znate kakvi smo mi... Suština je da se svaka zemlja prilagodi, a mi smo to prilagođavanje skupo platili", naveo je Stojanović, uz napomenu da smo "imali sreće sa omikronom".

Delić podseća da smo "ljubitelji hleba i igara", kao i da smo u sred pandemije imali izbore.

Podseća i da mi imamo važeći Zakon o zaštiti stanovništva protiv zaraznih bolesti, koji je važeći, ali nije bio primenjivan.

"Težište rada je bilo prebačeno na Krizni štab, koji uopšte nije postojao u zakonu", kaže Delić i dodaje da je tek krajem 2020. godine ovo telo ubačeno u zakon.

Kaže da je Krizni štab pokušavao da napravi balans između zdravlja i ekonomije, čemu se on suprostavljao.

"Vi ne možete zdravlje i živote ljudi da stavoite u balans sa ekonomijom. Nas tako uče tokom fakulteta i mi tako učimo mlade", kaže on.

Nakon toga, nastavlja, Krizni štab je počeo da pravi kompromise, da bi na kraju  predlozi stručnog dela Kriznog štab nailazili na 'zid odbojnosti'.

"Praktično je odluke donosio nemedicinski deo Kriznog štaba, što je bila velika greška", naglašava Delić.

Stojanović smatra da su se u početku građani držali saveta Kriznog štaba koji su saopštavani na konferencijama za medije, da bi nakon toga  članovi tog tela kontradiktorinim izjavama doprineli da se građani zbunjuju.

"Trenutno ćutanje možemo shvatiti na dva načina. Kada čovek ćuti? Ili kada nema ništa da kaže, a druga situacija je kada mu se čini da njegove savete niko ne sluša. Ovo ćutanje mi se čini kao kombinacija ta dva razloga", naglasio je Stojanović.

Dodaje da se građanima treba obraćati, kao i da oni imaju pravo da znaju šta se dešava kada je još uvek na snazi pandemija.

Delić dodaje da u našoj zemlji postoje mnoga stručna medicinska udruženja koja su se odlučila za ćutanje.

Izvor : N1

Delić: "Mnoge institucije ćute, pandemija je maraton, nije sprint na 150 metara"

"Mnoge institucije ćute koje su bile pozvane i prozvane da nešto kažu. I to je veliki problem. Sve je prebačeno na Krizni štab, a ostale institucije ćute", konstatuje Delić.

Na pitanje da li je naš sistem sada spremiji ukoliko bi došlo do neke nove mutacije virusa, Stojanović odgovara: "Mislim da je sistem spremniji, mora biti spremniji. Izvukli smo iskustva iz prethodne dve godine borbe sa koronavirusom".

Ocenjuje da se na početku pandemije desilo da je mnogi nisu dovoljno ozbiljno shvatili, ali da se to menjalo tokom vremena. Na početku nismo imali ni lekove ni vakcvine, a danas je situacije mnogo bolja što se tiče toga, napominje infektolog.

Delić  navodi da koronavirus radi sve ono što su radili i drugi virusi pre njega.

"Pandemija jeste maraton. Nije sprint na 150 metara. To je iscrpljujući maraton u kome moramo da budemo na visini zadatka. Nema potcenjivanja virusa, naprotiv, on ima superiorrne biološke osobine u odnosu na naše", istakao je Delić.

On smatra da je u realizaciji vakcinacije napravljeno mnogo grešaka i da je to "jedan veliki neuspeh".

"Politizacija je mnogo toga pokvarila, Jer su se pojavili političari kao spasioci, kao mesije, potpuno nepotrebno. To je trebalo da se ostavi struci", kazao je Delić.

Smatra i da se veliki broj građana informisao preko interneta, što je, kako naglašava, bilo potpuno pogrešno.

"Informacije su bile nepotpune, neistinite. To se vrlo brzo širilo. U to su se , nažalost, uključili i pojedini lekari. Puno grešaka u koracima je napravljeno", ocenjuje farmakolog.

Stojanović: Ozbiljna pandemija koja je nanela nesagledive posledice

Zbog toga je prema njegovom mišljenju i ispod 50 odsto stanovništva vakcinisano, dok je u Norveškoj preko 90 odsto.

Izvor : N1

"U Norveškoj je umrlo 1500 ljudi, a kod nas 10 puta više", podsetio je Delić.

Ubeđen je da nakon završetka pandemije moraju da se utvrde koje su najveće greške, kako bi se u budućnosti izbegle, u stručnim krugovima.

Stojanović je rekao da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije preko 15 miliona ljudi umrlo do sada od posledica koronavirusa.

"Ovo ne da nije prevara, već je u pitanju ozbiljna pandemija koja je nanela nesagledive posledice, kako za zdravlje ljudi, tako i za ekonomske sisteme većine država", naveo je Stojanović.

Delić ističe da je ono što posebno treba da nas zabrine činjenica da se nalazimo u vrhu po smrtnosti u svetu.

"Posle Bugarske, tu je Rusija i Severna Makedonija. To je višak smrtnosti. Imamo nešto što je iznad desetogodišnjeg proseka. I to je cena koju mi plaćamo", kaže Delić, i dodaje da smo svi prihvatili tu veliki smrtnost, kao i da "ljudski životi nemaju više cenu koju bi trebalo da imaju".

Oba sagovornika su se složila da je vakcinaciju trebalo mnogo bolje promovisati, kao i da od vakcina nismo mogli da očekujemo neka čuda.

"Nekoliko milijardi ljudi je vakcinisano i zaista se pokazalo da vakcine rade. Sigurno bi bilo manje smrtnih slučajeva u našoj zemlji da je više građana vakcinisano", zaključili su gosti N1.

Komentari

Vaš komentar