Gosti N1: Još uvek ima ćirilice u Srbiji, ako je ugrožena – sami je ugrožavamo

Vesti 30. avg. 202110:53 > 11:0033 komentara
Podeli:

Pisac Vule Žurić rekao je u Novom danu N1, povodom prednacrta zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma koji bi skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo da usvoje 15. septembra, da "mi ovde ne možemo da se dogovorimo oko bilo čega, evo (na primer) vakcina". "Do 15. septembra će biti ustoličenje Joanikija na Cetinju, biće još mnogih stvari. Ta rasprava do sada nije bila kvalitetna, neće ni za ovih 15 dana. Ako je ćirilica ugrožena, ugrožavamo je sami", rekao je Žurić. Predsednik udruženja Kultura ćirilice i Ivan Stratimirović kaže da još uvek ima ćirilice u Srbiji, Beogradu, na jugu, Novom Sadu. "To mi uliva optimizam, vidim po Beogradu najmodernije lokale, kafiće čiji su nazivi na ćirilici. Ona je lepa i korisna, lakše i uspešnije će se prodavati proizvodi ako su nazivi na ćirilici, 80 odsto pekara je na ćirilici - kad je stvar ozbiljna, a to je hleb, izabraće ćirilicu", kaže Stratimirović.

On, ipak, navodi da je ćirilica ugrožena i da činjenice govore o tome.

Povezane vesti:

„Evo u Knez Mihailovoj, moj prijatelj je radio istraživanje, pre nekih 10-12 godina, aparatom je slikao sve firme i napravio fotografije – 84 odsto naziva firmi i radnji su na latinici“, dodao je Stratimirović.

Žurić kaže da ne zna šta pomenuti zakon donosi i da je pitanje do koje dubine je planirano da se ide u obavezivanju ljudi.

„Nismo saznali ko je zakon sastavio. Indikativno mi je bilo u intervjuu ministra (Branka) Ružića, pitali su ga za ideju jedinstvenih udžbenika, ispostavlja se da zakoni idu u jednu kancelariju, pitanje je da li je predsednik stručan da poznaje sve. Koji se stručnjaci pitaju i koliko će ti predlozi biti uvaženi. Aktuelna je svađa sa programima za istoriju, stalno nam neko sa strane nešto menja i nameće“, kazao je Žurić.

Žurić kaže da još iz Vukovog vremena znamo kako narod reaguje na zakone.

„Opet je narod krivac, ima neko da izvuče podatak da smo nepismeni, pa da se gubi nacionalni identitet korišćenjem latinice, bilo je ljudi koji žive u uverenju da je ćirilica genocidno pismo. Čini mi se da se kod pismenog naroda ćirilica normalno upotrebljeva, a da mnogi koriste latinicu, takođe i na mobilnim telefonima sve više ljudi piše ćirilicom. Verovatno izostaje šire istraživanje, ovaj zakon, nadamo se da neće izazvati još jednu svađu, a hoce sigurno kod Marića u ‘Ćirilici’. Ako zakon uspe da spusti loptu, da primakne problem biće dobro, ali teško da možemo da verujemo u uspeh“, rekao je Žurić.

Govoreći o zakonu, Stratimirović kaže da su političari pragmatični ljudi i da gledaju svoj interes.

„Ako shvate da je njihov interes da rade za dobrobit naroda, oni će tako da rade. Ako ih drugi više plate oni će da rade protiv svog naroda. Jeste to političko pitanje u jednu ruku, ali takođe pitanje kulture. Lepota sveta je u raznolikosti kultura, pisama. Ono što mi kao Udruženje radimo – nećemo da se tučemo za ćirilicu, nećemo da šaramo zidove, samo pokazujemo lepotu“, kazao je Stratimirović.

Stratimirović smatra da se problem sa ćirilicom svodi na lenjost i nonšalanciju prema onomo šta je interes i na čemu se zasniva budućnost naroda i kulturnog opstanka.

„Ako neko kaže ‘pa ja sam na računaru’, taj nema pojma o računaru. Postoje sva pisma – i jermensko i gruzijsko, sva druga pisma, koliko znakova Kineza imaju, 3.500 pojmova treba za osnovno sporazumevanja“, ocenjuje Ivan Stratimirović.

Vule Žurić ističe da je u svim državnim firmama obaveza da se komunicira ćirilicom.

„To je najnormalnija stvar, ne samo obaveza. Treba da čuvamo ćirilicu i da je prikazujemo kao bogatstvo naše kulture, ali trebalo bi pokazati i da poznajemo dva alfabeta, ja koristim mnogo češće ćirilicu, ne vidim način na koji to latinica ugrožava srpski identitet“, ocenjuje Žurić.

Žurić kaže „naučite jezik“ i dodaje da je tu suština problema.

„Mogu da nas nateraju da pišemo na čemu god, ali hajde da pišemo pravilno, vratimo lektore u novine, učinimo da više mladih hoće da upiše Filološki fakultet koji je pust. Problem može da se reši tako što će da se poveća broj časova srpskog jezika, načinimo srpski jezik natpredmetom, da studenti svih fakulteta nauče svoj jezik, da li će ga pisati ćirilicom ili latinicom, važno je da ga znaju, bićemo kulturniji“, zaključio je Vule Žurić.

Komentari

Vaš komentar