Gosti N1: Da li će Rio Tinto oboriti odluku vlade o ukidanju prostornog plana

Vesti 25. jan 202222:07 > 22:1525 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Ukidanje prostornog plana i dozvola za projekat “Jadar” urađeno je na upitan način i Rio Tinto bi mogao da ospori ovu odluku Vlade Srbije, upozorava advokat Sreten Đorđević. Profesor međunarodnog privrednog i ugovornog prava Milan Parivodić kaže da Rio Tinto može da tuži Srbiju, ali se nada da će se situacija rešiti dogovorom.

Pročitajte još:

“Oni mogu da podnesu tužbu, ona bi pretpostavljam išla pred arbitražu. Ja se nadam da se to neće desiti jer mislim da to nije u interesu ni Rio Tinta ni Srbije”, rekao je Parivodić u emisiji Da razumemo na N1.

Kako kaže, kada bi Rio Tinto tužio Srbiju, ne bi mogli da kažu da je država opstruirala njihov rad, ili ih tretirala na nejednak način, jer je Srbija reagovala zbog bitno promenjenih okolnosti – masovnih protesta građana.

Advokat Đorđević smatra da kompaniji Rio Tinto nije u prvom planu pokretanje postupa pred arbitražom, nego im je primarni interes i strateški cilj da ostanu u Srbiji.

On smatra da odluka da se ukine uredba o prostornom planu ostavlja prostor da se u narednom periodu “svi ovi akti vlade od pre par dana napadnu od strane kompanije Rio Tinto”.

Prema njegovim rečima, te odluke su donesene na “vrlo upitan način”, što “ostavlja prostor da se u nekom narednom periodu svi ovi akti vlade od pre par dana napadnu od strane kompanije Rio Tinto”.

Smatra da je uredba o prostornom planu stavljena van snage bez pravnog osnova, i da bi odluka o prestanku važenja uredbe o prostornom planu mogla da završi na Ustavnom sudu, koji bi mogao da utvrdi da je nezakonita.

Upitan da li vidi bilo koji način na koji bi Rio Tinto ili neka druga kompanija ubedila meštane u dolini Jadra da promene mišljenje, Đorđević kaže da ne vidi, i da se to ne odnosi samo na Jadar, nego na sva područja gde se vrše ispitivanja bora i litijuma.

Dodaje da Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima vidi kao obavezujući ugovor između Srbije, koja se obavezuje, i rudarskih korporacija koje imaju prava.

“To ne liči na zakon, nego na dobro urađen sistem koji je isključivo u interesu rudarskih kompanija. Ovaj zakon u prvi i jedini plan stavlja interese kompoanija. On ni na koji nači ne vodi računa o stanovništvu i životnoj sredini Srbije”, rekao je on.

Akademik Vladica Cvetković, koji se u razgovor uključio putem Skajpa, kazao je da ne može da stane iza svega što govore ekološki aktivisti, jer su, kako kaže, i njihove metode populističke.

Izvor : N1

Ističe da je primaran interes ljudi koji žive u oblastima u kojima se vrše ispitivanja, ali da se njihov strah koristi i njime se manipuliše. Smatra da ne treba da se delegitimizuje cela privredna grana rudarstva.

Po njegovim rečima, “imali ste farsu od zahteva i farsu od njihovog prihvatanja”.

Ističe da ukidanje jednog prostornog plana, bez obzira koliko je opravdano, ne može da se “proširi” na zahtev za ukidanje istraživanja litijuma i bora u celoj Srbiji.

“Ja kao profesor geologije ne znam zašto su litijum i bor opasniji od, recimo, arsena iz rudnika Čukaru Peki, koji je nedavno otvoren”, kazao je Cvetković.

Dodao je da moraju da se preispitaju pogodnosti koje je Srbija dala stranim kompanijama, i da se one vrate “na razuman nivo” ako je to potrebno.

Moratorijum – “odsecanje noge” privredi?

Parivodić kaže da Srbija mora da se ostvori ka privatnom kapitalu da bi iskoristila svoje rudarske potencijale.

“Zakon o rudarstvu je napravljen kao investicioni rudarski zakon iz jednostavnog razloga – nađite mi jedno državno preduzeće u Srbiji koje dobro funkcioniše”, rekao je on.

Kaže da kada imate dobro pozicioniranu rudarsku politiku, 50 odsto koristi ide društvu i državi a 50 odsto kompaniji, i navodi da bi projekat Jadar donosio oko 140 miliona evra godišnje od rudne rente, koja je utvrđena u visini od pet odsto.

Đorđević se nije složio sa tom procenom, navodeći da se rudarska renta po zakonu utvrđuje na osnovu iskazane neto dobiti rudarske kompanije.

Parivodić, međutim, kaže da se ne radi o pet posto neto profita nego o pet posto od prodaje proizvoda.

Dok advokat Đorđević smatra da je dobro rešenje “zaustaviti se” i uvesti moratorijum, a u međuvremenu napraviti konsenzus, Parivodić kaže da bi to bilo “odsecanje noge privredi Srbije”.

“Da li je iko na svetu uveo taj moratorijum? Ja tvrdim da nije. Zamislite da je Saudijska Arabija uvela moratorijum na naftu 1960. godine. To je ista glupost kakava bi bila da uvedemo moratorijum na litijum u vreme kad je to najtraženiji metal”, rekao je on.

Dodaje da je ideja moratorijuma “ideja straha i izolacije” i da u 21. veku ne treba da “donosimo odluke na osnovu straha”.

Đorđević kaže da bi moratorijum na litijum i bor trebalo uvesti zato što postoji “najezda kompanija koje zaposedaju ogromne površine Srbije radi vršenja primenjenih geoloških istraživanja”.

Govoreći o nepoverenju prema kompaniji Rio Tinto, kaže da ta kompanija nema tehnologiju koju je tvrdila da ima.

“Ako govorite neistine i narod to prepozna, neće da vam veruje”, kazao je on.

Komentari

Vaš komentar