Gondola na Kalemegdanu: Aktivisti tvrde da vlast nije odustala od gradnje

Vesti 08. jun. 202119:30 > 19:4321 komentara
Podeli:

Da li se gondola na beogradskom Kalemegdanu vraća "na mala vrata"? Iz Inicijative Ne davimo Beograd upozoravaju da gradska vlast izmenama urbanističkih planova ponovo pokušava da otvori mogućnost gradnje gondole. Pojedine organizacije kažu i da Nacrt plana generalne regulacije pokazuje da se od te ideje nije ni odustalo, iako je Upravni sud odlučio da se projekat zaustavi.

Povezane vesti:

Beogradska tvrđava, ili preciznije, zaštićeno kulturno dobro. Iako zaštićeno, gradska vlast nije marila. Usvojila je odluku 2017. godine da se baš na toj lokaciji izgradi gondola.

Zbog toga je na Kalemegdanu i parku kod Ušća dve godine kasnije posečeno više od 150 zdravih stabala, bez dozvole za gradnju. Za to vreme, građani i razne organizacije su protestovali, a Upravni sud je potom odlučio da se radovi obustave. Međutim, iz Inicijative ne davimo Beograd upozoravaju da gradski čelnici nisu odustali od gondole.

„Gledaju kako mogu da provuku gondolu kroz nove izmene urbanističkih zakona kroz plan generalne regulacije, kroz novi urbanistički plan Beograda. Ono što mi sada imamo jeste svojevrsna legalizacija ovog štetnog projekta gde su oni krenuli sa njegovim izvođenjem, javnost se pobunila protiv toga, oni su zaustavili do nekog trenutka i sada će promeniti planove i omogućiti da se izgradi gondola“, kaže Radomir Lazović iz Inicijative.

A da ideja o gondoli nije otišla u prošlost, tvrde i iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

„Nacrt plana generalne regulacije koji je sada u fazi ranog javnog uvida pokazuje da gradska vlast nije odustala od izgradnje gondole. Projekat nije isključen iz plana generalne regulacije, odnosno iz nacrta, a mogao je da bude. Odluka Upravnog suda jasno pokazuje da pod postojećim okolnostima ne može biti izgradnja“, kaže Jovan Rajić iz RERI.

Upravni sud je u aprilu 2019. upozorio da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima „nenadoknadive posledice po kulturno dobro i životnu sredinu“.

Uprkos upozorenjima, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je već u septembru najavio da se od gondole neće odustati – „uprkos histeriji agresivne manjine“.

Istoričarka umetnosti Irina Subotić upozorava da se zbog nepromišljenih poteza gradskih čelnika Beogradu urušava identitet.

„Mislim da je sve to vrlo podlo, radi se vanzakonski, to će biti beskrajno opasno za Beograd zato što je to urušavanje njegovog identiteta. To nije mala konstrukcija, to je ogromna konstrukcija koja će deo kalemegdanske terase i Beogradske tvrđave da uruši, to je pitanje istorije Beograda“, kaže Subotić.

Pitanje identiteta nije jedini problem. Ideja o gondoli je Beogradsku tvrđavu stavila na listu Sedam naugroženijih spomenika Evrope. A ukoliko se žičara i napravi, da li bi spisak ugroženosti mogao da bude duži?

Komentari

Vaš komentar