Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije kaže da novi soj koronavirusa, koji je detektovan na jugu Britanije ne treba "ništa posebno da nas zabrinjava", jer se mutacije virusa u prirodi stalno dešavaju, i u ovom slučaju je dobra stvar što se vrši dobar nadzor nad promenama koje se nad virusom dešavaju. Tvrdi da ni efikasnost vakcine i dijagnostičkih testova ne treba da nas brine, jer se promena desila u jednom malom delu proteina, a vakcina je napravljena tako da se stvaraju antitela na mnogo širem delu proteina i dodaje da će vakcina biti efikasna i protiv novog soja.
Dodaje da je, pak, ova promena koja je uzrokovala novi soj koronavirusa značajna, jer nastaje u proteinu koji je veoma važan za ulazak virusa u ćelije domaćina, i zato se smatra dosta zaraznijim u odnosu na trenutne sojeve.
Povezane vesti
#related-news_1
„Ali efikasnost vakcine ni postojećih dijagnostičkih testova ne treba da nas brine, jer se promena desila u jednom malom delu proteina, i vakcina je napravljena tako da nosi genetski materijal, da se sintetiše čitav protein S, i antitela se stvaraju na mnogo širem delu proteina. Postoji šansa da budu za nijansu manje efikasne, ali ne i da budu totalno neefikasne“, kaže Gnjatović u Novom danu na TV N1 i ukazuje da se muticaje dešavaju i zbog umnožavanja virusa.
Ističe da se „nauka dosta brzo prilagođava i sve nove muticaje uticaće da naučnici jako brzo promene sastav vakcine, odnosno njene ključne komponente“.
Dodaje da je za sada zabeleženo preko 12.000 mutacija, ali da je većina neutralna, odnosno nema uticaj na širenje virusa ili na smrtnost.
Međutim, navodi, da je za novi soj koronavirusa u Britaniji dokazano da se brže širi i to zabrinjava struku, jer je zbog povećanja broja slučajeva zdravstveni sistem još opterećeniji.
Specijalista iz Kenta: Zbog velikog broja obolelih od novog soja situacija kritična
Omer Devaja, specijalista ginekologije i akušerstva iz West Kent Cancer Centra, podseća u Novom danu da je masovna vakcinacija u Britaniji počela da se sprovodi u poslednje dve nedelje, kao i da je napravljeno devet grupa.
„U prvoj grupi su stariji od 80 godina, ljudi u staračkim domovima i zdravstveni radnici. Sledeća grupa se pomera prema godinama“, navodi doktor i ističe da je namera da se postepeno celo stanovništvo pokrije vakcinacijom, ali misli da će za to biti potrebno najmanje godinu dana.
Što se tiče klinike u kojoj radi, kaže da će on kao direktor hirurgije primiti vakcinu poslednji, a da su prvo imunizovane medicinske sestre i oni koji se nalaze u prvim redovima u kontaktu sa kovid pacijentima.
Na pitanje da li je bilo nekih neželjenih reakcija na vakcinu, kaže da kod njegovih kolega „nije bilo značajnih reakcija“.
„Kao i kod svake vakcine, može doći do bola u mišićima, neke kolege su imale malu temperaturu, ali nekih većih reakcija u mojoj ustanovi nije bilo. Bilo je nekoliko alergijskih reakcija, tako da je britanska vlada promenila preporuku – one osobe koje su sklone alergijskim reakcijama, one čekaju drugu vakcinu – Oksfordovu, a mi smo krenuli sa Fajzerovom“, navodi on i dodaje da će njegova bolnica biti „pokrivena u roku od dve do tri nedelje“.
Ističe i da je u njegovoj klinici sada mnogo gora situacija nego tokom prvog korona-talasa u proleće, jer je sada daleko veći broj slučajeva i među zdravstvenim radnicima i među stanovništvom, tako da je „vakcina dočekana kao spas“.
„Primera radi, od naše četiri sale, tri sale su zatvorene jer nema dovoljno osoblja, prioritet su oni sa kancerom i hitni slučajevi. A sve ostalo što nije urgentno može da sačeka do daljeg“, kaže doktor i dodaje da je ovim novim sojem zaraženo mnogo njegovih kolega, ali i da su odeljenja prepuna pacijenata, kao i da je sve manje i manje onih odeljenja bez kovid pacijenata.
Na pitanje kako se štite lekari, on kaže da anesteziolozi i gastroenterolozi nose tri maske koje daju punu zaštitu, a osoblje na kovid odeljenjima koristi vizire, obične hirurške maske i kecelju sa rukavicama.
Trudnice posebno ranjiva grupa
O tome na koji način kovid utiče na trudnoću, kaže da nažalost trudnice nisu pošteđene mogućnosti da dobiju kovid i posebno su ranjiva grupa.
Da bi se sprečio bilo kakav rizik njihovog zaražavanja, njihova kontrola se sprovodi telefonom, odnosno sve je manje direktnog kontakta.
Dodaje i da su bebe otpornije na koronu i da u njegovoj bolnici nisu zabeleženi slučajevi da je korona sa majke prešla na bebu.
Na pitanje da li postoji strah zbog novog soja koronavirusa, kaže da je Kent u kojem on živi i radi bio u epicentru novog soja.
„Kao i svaki virus, on mutira, ima tu malo i propagande, ali sigurno je kod ovog soja koji je izolovan u Kentu da se 70 puta lakše prenosi sa osobe na osobu, ali nema lošiju kliničku sliku, ljudi ne umiru više“, navodi Devaja.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!