Gligorijević: Ispovest Milene Radulović „istorijska“ – ohrabriće druge žene

Vesti 18. jan. 202114:15 > 18:0610 komentara
Podeli:

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme, ocenjuje da je ispovest za medije glumice Milene Radulović o seksualnom zlostavljanju koje je pretrpela u školi glume Miroslava Aleksića, "istorijska, ključna i prelomna, jer će ohrabiriti druge žene" koje su imale slično iskustvo da smognu snage i prijave ga odmah. Ukazuje da ogroman broj slučajeva silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja ostaje neprijavljen, "ono što dospe do policije je vrh ledenog brega, do suda stigne još manje, a još su ređe osuđujuće presude".

„Žrtva prolazi kroz ozbiljnu traumu, boji se osude okoline. Izgleda da je kultura vaspitanja kod nas takva da devojčice stiču utisak da im niko ne bi verovao. Zato je važno da ne zapušavamo usta onima koje se usude da progovore. Važno je napomenuti da je broj lažnih prijava minoran u odnosu na broj neprijavljenih slučajeva, što potvrđuju anonimne studije među žrtvama“, ističe Gligorijević u N1 Studio Live, povodom nekih zamerki „zašto je glumica tek sad prijavila“ da ju je Aleksić silovao više puta dok je pohađala njegovu školu glume. Kako je Radulović navela, to se prvi put desilo početkom novembra 2012. godine, kada je ona imala 17, a on 61. godinu.

Povezane vesti

Gligorijević ukazuje da je „jako važno uvek verovati ženi koja izađe sa ovakvim optužbama“.

„Znam da je novinarima teško da pomire pretpostavku nevinosti sa preporukom eksperata da se ženama isrpva veruje u ovim slučajevima, ali nije nemoguće, i tu bih uputila na smernice o izveštavanju o seksualnom nasilju grupe ‘Novinarke protiv nasilja'“, kaže Gligorijević.

Na pitanje šta smatra „najjezivijim“ a šta „najhrabrijim“ u celom ovom slučaju, novinarka navodi da joj je najjezivije „po onome što znamo i uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti, sistem građenja kulta ličnosti (Aleksića), što su neke polaznice rekle, potpuno isključivanje roditelja kako bi se stvorila atmosfera da žrtva ostaje bez potencijalnog zaštitnika, pripremanje žrtve za taj čin“.

Ukazuje i da je najstrašnije to što „izgleda da silovanje i seksualno zlostavljanje predstavljaju ‘samo’ najjeziviji oblik zlostavljanja, izgleda da je tamo bilo psihičkog zlostavljanja dece svih uzrasta“.

Najhrabrijim smatra što se Milena Radulović oglasila i u svoje ime i u ime ostalih devojaka koje su takođe bile žrtve Aleksića a koje žele da ostanu anonimne, „i time zaštitila neke buduće žrtve“.

„Zašto se nije ranije oglasila?“

„Čujemo zamerke ‘zašto se nije ranije oglasila’, ali ne smemo zaboraviti da je Radulović čekala da postane poznata glumica, da izgradi karijeru u inostranstvu, pretpostavljam da bi izbegla delovanje različitih lobija koji su možda i znali šta se tu događa, i tek onda smogla snage i hrabrosti da izađe u javnost“, ocenjuje Gligorijević.

Na pitanje da prokomentariše neka mišljenja da je tekst u kojem je Radulović iznela u javnost da je bila silovana usmeren protiv Aleksića, novinarka ističe da je taj tekst ispovest Radulović.

„Ispovest ne zahteva drugu stranu, novinarka se nije ni u jednom trenutku vrednosno izjasnila u tekstu. Ta forma je sasvim legitimna i nemam nikakvih prigovora na sam tekst“, navela je Gligorijević.

Dodaje da se u ovom slučaju pokazala „moć medija, u stvari pre bih rekla, moć jedne novinarke (Ivane Jasnić iz Blica) u koju žrtve imaju poverenja, koja ima alatke kako da pristupi žrtvi, što je užasno osetljivo, i kako da na najbolji način taj tekst napiše, ne kršeći nijedan etički princip“.

„Ova ispovest je istorijska, ključna i prelomna, jer će ohrabiriti druge žene. Nadam se da će i druge žene koje su imale slično iskustvo smoći snage da prijave odmah i da izbegnu osudu okoline“, kaže Gligorijević i ocenjuje da je „brza reakcija policije u ovom slučaju neuobičajena“.

Takođe ističe da „prvi put u istoriji od kad smo senzibilisani za ovakvu vrstu izveštavanja, daleko je veća podrška koju žrtve dobijaju nego što je osuda“.

„Ovo je od istorijskog značaja i izuzetno je važno“, zaključuje novinarka i dodaje da je za izveštavanje o seksualnom nasilju prema ženama svim novinarima potrebna dodatna edukacija, „jer se radi o specifičnoj vrsti traume – kako da priđete žrtvi, kako da pridobijete njeno poverenje i da ga ne izneverite“.

Da li je važno ko je žrtva?

Na pitanje da li je važno ko je žrtva, odnosno da li se više izveštava o žrtvama javnim ličnostima, nego o onima koji to nisu, Gligorijević naglašava da „ne smemo da gledamo ko je žrtva, ne smemo da pravimo razliku između javnih ličnosti, u smislu da njihova reč ima veću težinu, od onih koji nisu javne ličnosti i dodatno su marginalizovani jer žive u malim sredinama ili su lošeg ekonomskog stanja“.

„U odbranu profesije mogu da kažem da ipak imamo i slučaj Marije Lukić“, koja je bila nepoznata i iz male sredine kada je njen slučaj o seksualnom uznemiravanju od strane nekadašnjeg predsednika Brusa Milutina Jeličića Jutke izašao u javnost, a za čije tvrdnje, ista novinarka koja je razgovarala sa Radulović, „nije ostala gluva“.

„Treba dobro da pazimo da se ovo ne pretvori u atmosferu linča, koja će se izduvati za tri dana i posle toga nikom ništa, nego da vodimo računa šta rade nadležne institucije, Tužilaštvo, da pratimo dalji tok istrage, i to ne samo u ovom slučaju, već i u slučajevima Andree Bojanić i Stanike Gligorijević“, koje su bile žrtve nasilničke vožnje, navodi Gligorijević i dodaje da novinari treba da „budu glas i onih čiji se glas više ne čuje“ i da insistiraju da i njihovi slučajevi dobiju sudski epilog.

Celo gostovanje pogledajte u oviru emisije N1 Studio Live:

Komentari

Vaš komentar