Najavljena tužba Kosova protiv Srbije za genocid služi da se stavi pritisak na Beograd u pregovorima i nema izglede za uspeh, izjavio je Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
“Ne vidim da to može da bude uspešno”, rekao je Biber za N1 i dodao da je smisao tužbe da se skrene pažnja na ratne zločine koje je Srbija počinila na Kosovu.
Povezane vesti:
“Kroz tužbu se fokusira na prošlost i razloge zašto je Kosovo uopšte nezavisno danas”, kaže on.
Prema njegovim rečima, problem za Prištinu u pregovorima je što Srbija može da nastavi da “živi sa statusom kvo”, dok Kosovo ne može.
Kaže da 13 godina nakon proglašenja nezavosnosti Kosova postoji “veća spremnost da se brani svoja pozicija i da se ne osloni samo na poziciju EU i SAD”.
“Do koje mere je (premijer Aljbin) Kurti spreman za kompromis i dogovor moramo da vidimo, jer on nema iskustva vođenja nekih diplomatskih razgovora”, kaže Biber.
Dodaje da Kurtijevo glasanje na izborima u Albaniji “nije dobar znak” i da šalje “negativnu poruku”.
Međutim, glavni problem u pregovorima vidi na strani Beograda, ističući da ne vidi spremnost za kompromis koji vodi do “neke vrste priznanja Kosova”.
Poruke predsednika Vučića nisu bile ohrabrujuće u tom pravcu, a EU ne može da ponudi Srbiji ništa dovoljno privlačno da prihvati nezavisnost Kosova, smatra Biber.
Bez optimizma za pregovore o izbornim uslovima
Biber kaže da nije optimističan u vezi pregovora vlasti i opozicije u Srbiji oko izbornih uslova, ističući da za slobodne i fer izbore nisu ni potrebni pregovori i dijalog, jer je „sasvim jasno“ šta treba uraditi.
„Čini mi se da vlada u Srbiji ne želi da ispuni uslove da izbori budu fer. Možda su spremni na neke simboličke ustupke, ali to zavisi od pritiska EU“, rekao je.
Ideje iz “non-pejpera” opasne
Florijan Biber smatra da su promene granica predložene u procurelim “non-pejper” dokumentima opasne i da bi se na taj način samo otvorili dodatni sukobi.
“Čak ako je to stav samo jednog premijera jedne članice EU to je jako loša poruka… Da ta ideja uopšte dolazi na sto u EU je neprihvatljivo”, rekao je Biber o predlozima o prekrajanju granica.
U dva “non-pejpera” koji su se pojavili u javnosti predlažu se promene granica u regionu, uključujući ujedinjenje Albanije i Kosova, kao i pripajanje delova BiH Srbiji, odnosno Hrvatskoj.
To je probni balon i ohrabrenje onima u regionu koji sanjaju o nekim velikim, nacionalnim, etnički čistim državama, smatra Biber.
“Zemlje i vlade koje se ozbiljno bave regionom nikad ne bi predložile takvu vrstu dokumenta”, rekao je on i dodao da oni koji se razumeju u prilike na Balkanu znaju da se na taj način “otvara deset novih pitanja i sukoba”.
Poseta evropskog komesara Balkanu – nedovoljno da popravi utisak
Na pitanje da li poseta evropskog komesara Olivera Varheljija Balkanu “popravlja utisak” da EU nije dovoljno pomogla državama regiona, Biber kaže da to verovatno nije dovoljno.
Varhelji je u Crnoj Gori rekao da EU razmatra pomoć toj zemlji u vezi sa dugom prema Kini, u Bosnu i Hercegovinu je doneo prvi kontigent vakcina protiv koronavirusa koje je obezbedio Brisel, a isto je učinio i u Srbiji.
“To je bila dobra poruka… ali čini se da je prekasno”, kaže Biber uz ocenu da bi dostava vakcina imala više efekta pre dva-tri meseca.
Ipak, kaže da postoje razlozi zašto EU nije reagovala drugačije – taj što ne proizvodi vakcine sama i što mora da vodi računa o tome šta misle njeni građani, dok Rusija i Kina to ne moraju.
Te dve zemlje su ovo iskoristile, a procenat ljudi koji su vakcinisani u Kini i Rusiji je mnogo manji nego u EU zato što su dali prednost diplomatiji nad svojim građanima, smatra Biber.
Gostovanje Florijana Bibera pogledajte u emisiji N1 Studio live:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare