Evroparlamentarci: Srbija ne može prema EU bez sankcija Rusiji

Vesti 05. jul 202222:50 > 06. jul 2022 00:1069 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Yves Herman/File Photo

Srbija ne može da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji bez postepenog usaglašavanja politike prema trećim zemljama, uključujući Rusiju, naglasili su u utorak poslanici Evropskog parlamenta.

Slovački demohrišćanin Vladimir Bilčik je na plenarnoj sednici u Strazburu predstavio svoj izveštaj o Srbiji za 2021. godinu, o kojem će poslanici glasati u sredu.

„Uspešan evropski put Srbije sada je važniji nego ikad“, rekao je Bilčik, član Evropske narodne partije, evropske političke grupacije kojoj pripada SNS predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pročitajte još:

„Srbija pripada Evropskoj uniji, ali još mnogo toga treba da se uradi“, dodao je on, ističući da je ruska agresija na Ukrajinu „poziv na buđenje za ubrzanje evropskih integracija“.

U Bilčikovom izveštaju se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, koja uključuje sankcije Rusiji.

Rusija se u tom dokumentu pominje tridesetak puta, ali se ističe i da EU ostaje u potpunosti posvećena evropskom putu Srbije.

Komesar Evropske komisije za upravljanje krizama Slovenac Janez Lenarčič govorio je o „postepenom usklađivanju” srpske spoljne politike sa Evropom, što podrazumeva i uvođenje restriktivnih mera prema Rusiji, kao što su to učinile članice EU, ali i druge zemlje koje žele članstvo u Uniji.

Lenarčič je rekao da je za Srbiju važno da smanji zavisnost od ruskog gasa, u čemu joj pomaže EU, na primer finansiranjem interkonekcije sa gasovodom u Bugarskoj.

Privrženost Brisela članstvu Srbije, ali i kritike

U izveštaju, koji bi trebalo da bude usvojen sutra, ponavlja se privrženost Brisela članstvu Srbije i kritikuje se Srbija zbog ograničenih medijskih sloboda i napada na političke protivnike.

Između ostalog, beogradske vlasti pozvane su da istraže zločinačku grupu Veljka Belivuka i pravno reše nezakonito uništavanje privatne imovine u Savamali, a kritikuje se i zatvaranje istorijskih arhiva Jugoslavije, posebno UDBE.

U raspravi su se evroposlanici uglavnom složili da Srbija mora još mnogo da uradi na putu ka članstvu, sa akcentom na jačanju demokratskih institucija i slabljenju odnosa sa Rusijom.

Deo poslanika kritikovao je ton izveštaja, koji smatraju pokroviteljskim, uz ocenu da bi to moglo da dovede do otuđenja Srbije od evropskog puta.

Bugarski poslanik Aleksandar Jordanov, takođe iz EPP, govorio je o „srpskom svetu“, frazi koju često pominje srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, upoređujući je sa hegemonističkom politikom Kremlja.

Hrvatski evroposlanik: Srbija danas nije demokratska zemlja, težnja za hegemonijom

U raspravi su učestvovala četiri hrvatska evroposlanika, članovi EPP-a i HDZ-a.

Tomislav Sokol rekao je da Srbija danas nije demokratska zemlja, već da „njome vlada političko jednoumlje, potpuna dominacija jedne političke opcije“.

„Imidž Srbije danas je slika zemlje u kojoj se krše ljudska prava, koči razvoj civilnog društva, a nezavisni mediji praktično ne postoje“, rekao je Sokol.

On je za Srbiju rekao da je „u svojoj istoriji često pokazivala težnju za hegemonijom nad susednim državama”, da te ambicije i dalje postoje, a najnoviji primer je destabilizacija Crne Gore, kojoj Beograd „osporava pravo na sopstveni identitet”. .

Karlo Resler je istakao da se odnos Srbije prema Rusiji ne udaljava samo „formalno od Evropske unije“, već i „civilizacijski od cele Evrope“.

„Dok se ukrajinski narod bori za sopstvenu egzistenciju, slobodu, ali i naše evropske vrednosti, u Srbiji smo svedoci tužne, besramne računice koja još uvek traje“, rekao je Resler, govoreći i o postojanju „elemenata stare, pohabane politike Srbije iz devedesetih“, kao i da nedostaje volja za unapređenjem odnosa sa susednim zemljama.

Željana Zovko je rekla da Srbija pokazuje napredak u reformama, ali ne u nekoliko ključnih aspekata. Ona je istakla da dalje integracije nema bez jasnog usklađivanja sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i naglasila, kao i ostale hrvatske članice EPP u svojim istupima, da Srbija mora da odgovori i na pitanje nestalih iz Domovinskog rata.

Ona je pozdravila činjenicu da je na ovogodišnjim izborima u Srbiji u parlament izabran i pripadnik hrvatske manjine, ali je dodala da su manjinska prava Hrvata u Srbiji i dalje ispod evropskog standarda.

I Sunčana Glavak smatra da Srbija ne pokazuje iskrenu posvećenost reformama.

„Bojim se da su vladavina prava i borba protiv korupcije za srpske političare još uvek nepoznati pojmovi“, rekla je Glavak na sednici u Strazburu.

Ona je govorila o „gušenju medijskih sloboda” zbog čega građani Srbije „nemaju pravi uvid u ono što se dešava u njihovoj zemlji”.

„Hodati po konopcu i sedeti na dve stolice nije iskreno opredeljenje za evropski put“, zaključila je Glavak.

Komentari

Vaš komentar