EU: Politički i bezbednosno priključiti Zapadni Balkan, ubrzati put ka članstvu

Vesti 21. maj. 202209:5519 komentara
Podeli:
evropska unija evropska komisija zastave eu
Izvor: REUTERS/Yves Herman/File Photo/File Photo

Zamisli i predlozi za "političku", "geopolitičku evropsku zajednicu" kao ključni cilj imaju da se Zapadni Balkan, Ukrajina, Gruzija i Moldavija, politički i bezbednosno priključe Evropskoj uniji zbog rata u Ukrajini, uz "evropsku perspektivu" koja znači pospešenje nove metodologije pristupnih pregovora, ali bez prečica i uz sve uslove koje taj postupak zahteva, piše Beta pozivajući se na zvaničnike u Briselu.

Ti predlozi, kako su agenciji Beta rekli zvaničnici u sedištu EU u Briselu, treba da budu još podrobno obrazloženi, prevashodno od francuskog predsedništva EU, pre susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan 23. juna u Briselu, uz vrlo naglašena očekivanja mnogih članica Unije da Srbija, poput EU, uvede i neke sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc oprezno je izjavio da je to „zanimljiva zamisao“, ali je podvukao da to „ne sme sprečiti ono što je započeto“, odnosno molbe za ulazak u EU na kojima se dugo radi sa zemljama Zapadnog Balkana.

Povezane vesti:

Šolc je rekao da će uskoro otići u posete partnerima na Zapadnom Balkanu, podvukavši da je ispunjavanje obećanja tim zemljama „ne samo pitanje kredibiliteta“ EU, već da je njihova integracija u „strategijskom interesu“ Unije.

Zamisli o „Evropskoj političkoj, geopolitičkoj zajednici“ izneli su francuski predsednik Emanuel Makron, koji je naglasio da to „nikako nije zamena, već dopuna za proširivanje“, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je u Beogradu objasnio da bi „rešenje moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja“.

Francuski list Mond ocenio je da taj predlog ipak predstavlja stvaranje „Evrope u dve brzine“.

A činjenica je da je ostalo nejasno na šta su Mišel i albanski premijer Edi Rama mislili kada je, posle jučerašnjeg susreta u Tirani, Rama izjavio da su on i predsednik Evropskog saveta pozdravili predlog o „evropskoj političkoj zajednici“ kao zamisao o „pridruženom članstvu EU“ koje bi dobile neke zemlje.

Rama je naveo da bi „za Albaniju bilo veliko dostignuće ako bi dobila takav status“, prenela je albanska novinska agencija Egzit.al.

Makron je, međutim, potvrdio da politika ulaska u puno članstvo EU ne bi bila dovedena u pitanje stvaranjem „Evropske političke zajednice“, a da bi ugrađivanje u nju značilo da bi, pored ostalog, „otvorila vrata snažnijim političkim, energetskim odnosima i investicijama sa zemljama koje su za to spremne“.

Zemlje Zapadnog Balkana i tri članice Istočnog partnerstva EU ugrađuju se u strategiju i već zamišljeni poredak bezbednosti i stabilnosti u Evropi, a oni kandidati koji po novoj metodologiji ispune uslove za članstvo u nekom sektoru, biće ugrađeni u tu politiku Unije i dobiti pravo da prisustvuju zasedanju Saveta ministara EU. Tada bi im bila odobrena i dodela budžetskih sredstava, zamašnih strukturnih fondova i uključivanje u programe za taj sektor, što je do sada bio slučaj jedino kada zemlja kandidat postane članica.

Kako je to ukazao i Mišel, mehanizmi vraćanja na početak pregovora takođe bi trebalo da budu ugrađeni u proces pristupanja, tako da zemlji kandidatu integracije budu povučene ako ona nazaduje u nekom poglavlju, a posebno u ključnom sektoru vladavine prava, što izričito stoji i u novoj metodologiji proširenja.

EU od Srbije, koja već pregovara o članstvu, i kroz ovo viđenje „evropske političke, geopolitičke zajednice“ jasno očekuje da što pre svoje odnose s Rusijom usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. To znači da se primereno uskladi i sa političkim i ekonomskim sankcijama EU prema Rusiji, kazali su zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Unije.

Evropski diplomatski zvaničnici su Beti preneli da su na sastanku šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana, u ponedeljak u Briselu, neke članice Unije poput Poljske, baltičkih, ali i skandinavskih i zemalja Beneluksa, izričito zahtevale da se Beograd privoli na uvođenje sankcija Rusiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je posle tog sastanka da je kolegama u EU skrenuo pažnju na ekonomsku situaciju u Srbiji, i na činjenično stanje odakle ona dobija gas i naftu.

Selaković je posebno istakao istupanje mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je rekao da EU ne treba od Srbije da očekuje donošenje tako teške odluke sve dok Srbiji ne ponudi nešto što će u najmanju ruku biti jednako šteti koju bi ona pretrpela, a to je momentalno članstvo u EU.

Zvaničnici u Evropskoj komisiji su Beti preneli da EU ima razumevanja za teškoće Srbije. Predočili su da je Srbija uključena u zajedničku platformu Unije za nabavku energenata, da je Jadranskom naftovodu dato zeleno svetlo da nastavi da isporučuje naftu NIS-u, da je Unija spremna da uključi Beograd i u planove za obezbeđenje hrane i da pruži podršku za razmah srpske poljoprivrede.

Ipak, kako je predočeno, rat u Ukrajini je ukupnu političku, vrednosnu, bezbednosnu, strategijsku situaciju preokrenuo iz temelja.

To je poručio i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel, rekavši da EU „razume teškoće i uvažava“ to kako je Srbija glasala u Generalnoj skupštini UN, ali da od kandidata za članstvo očekuje da se potpuno usaglase s njenom spoljnom politikom, jer je biti neutralan u odnosu na rat u Ukrajini „pogrešan stav“.

Komentari

Vaš komentar