Epidemiološkinja iz UPK Kriznom štabu: Zašto ste prodali epidemiologiju?

Vesti 30. mar. 202113:22 > 15:2512 komentara
Podeli:
Verica Ilić
Izvor: N1

Epidemiolog Verica Ilić iz Ujedinjenih protiv kovida ističe da su mere suviše blage i da njihovo donošenje na dan-dva ne može da da apsolutno nikakve rezultate, već je potrebno da se primenjuju dve do tri nedelje. Ukazuje da se čak ni tako blage mere ne poštuju, tj. nisu razvijeni mehanizmi da bi se te mere štitile i pita svoje kolege iz Kriznog štaba zašto su prodali epidemiologiju i zašto su dali da njihovom strukom upravljaju potpuni laici.

„Mere su suviše blage, to donošenje mera koje traju dan-dva ne mogu da daju apsolutno nikakve rezultate. Potrebno je da se primenjuju dve do tri nedelje. Ali, čak se ni tako blage mere ne poštuju, tj. nisu razvijeni mehanizmi da bi se te mere štitile. Ne znam šta traži medicinski deo Kriznog štaba na njihovim sastancima, znamo samo ono što nam saopšte, znamo da se bore sa ostalim članovima Kriznog štaba, na šta bismo mogli grubo, posle ovoliko omaški da kažemo ‘kolege, zašto ste prodali epidemiologiju i zašto ste dali našu struku da njome upravljaju potpuni laici?!'“, izričita je bila u N1 Studio Live Ilić.

Povezane vesti

Navodi da „ako medicinski deo Kriznog štaba zahteva strože mere onda smo prvi put u saglasnosti, ali bi one morale da budu vrlo energične, konkretne i da traju onoliko dugo koliko epidemiologija nalaže“.

Na pitanje da li zdravstveni sistem može da izdrži pritisak sa kojim se nosi, imajući u vidu da u poslednje vreme Srbija beleži na dnevnom nivou 5.000 novozaraženih i činjenicu da su bolnice skoro popunjene, što je potvrdio i direktor Infektivne klinike Goran Stevanović, Ilić kaže da „ta igrarija koju dobijamo sa apsolutnim brojevima u svakodnevnim izveštajima zaista jeste igrarija“.

„Računa se da mali broj ljudi može u sekundi da izračuna da ako imate 5.000 novozaraženih na 15.000 testiranja da je to 30 odsto, a onda vam se sledeći dan, posle vikenda kaže da je opao broj novozaraženih, imamo ih tri hiljade, ali smo testirali 9.000, i to je isto 30 odsto. Dakle, mi ni za pomak nemamo bolju epidemiološku situaciju nego što smo imali kad smo saopštavali tragičnih 6.000 novozaraženih“, ukazuje Ilić.

„Ustručavamo se da kažemo da je naš zdravstveni sistem potpuno uništen“, ističe ona.

Kao primer navodi da je Zavod za statistiku u svom najnovijem saopštenju izneo podatak da je 19.700 ljudi više umrlo u 2020. nego u godini pre.

„To su nekovid pacijenti, umrli su jer im zdravstveni sistem nije bio dostupan. To je jedno od merila zdravstvenog sistema, drugo merilo je broj teških oblika bolesti i smrti“, kaže Ilić i dodaje da je treća stavka da zdravstveni radnici godinu dana rade u nenormalnim uslovima, bez odmora.

„Ni mnogo jači sistemi to ne bi mogli da izdrže, a naš tek“, poručuje doktorka.

Vakcinacija regiona: Lep gest, ali opasan

A na to kako komentariše vakcinaciju građana iz regiona koja je sprovedena tokom vikenda u Beogradu, ona ističe da to jeste lep i human gest, koji je pokazao da smo human narod koji hoće da pomogne susedima, i da smo u takvoj ekonomskoj situaciji da od novca odvojenog za kupovinu vakcina možemo da im pomognemo.

Međutim, to je bio ogroman epidemiološki rizik, ukazuje ona, jer je više od 30.000 ljudi ušlo u zemlju.

„To je bila opasnost i za ljude koji su dolazili, s obzirom da je epidemiološka situacija u Srbiji ne više nepovoljna, već bi se moglo reći da je bez kontrole, sa ogromnim brojem novootkrivenih pozitivnih i umrlih, čak i kad bismo uzeli podatke koji nam se serviraju kao istiniti, a pouzdano znamo da nisu, a sa druge strane, to je velika opasnost za naše ljude koji nisu dolazili u kontakt sa virusom, a sad su dobili priliku“, navodi Ilić.

S obzirom da bi svi ti ljudi trebalo da dođu još jednom u Srbiju da bi primili drugu dozu vakcine, ona kaže da bi trebalo organizovati da ne dolaze u tolikom broju u toliko kratkom vremenu, da primaju vakcine na drugom mestu, poput granice, ili im se mogu poslati vakcine.

Na pitanje kako tumači zahtev direktora bolnica da se zdravstveni radnici obavezno vakcinišu, ona kaže da je kao epidemiolog apsolutno saglasna sa tim, jer oni jesu prva udarna linija koju treba zaštititi, „ma šta oni o tome mislili, a ne mogu da misle drugačije ako prate ozbiljnu svetsku naučnu literaturu“.

Lek protiv kovida vs vakcina

A na to kako se virus sada ponaša, da li se brže širi, da li moramo i dalje da nosimo maske uprkos vakcinaciji, ona ističe da se dobijanjem vakcine stvaraju u manjoj ili većoj meri antitela kojima ćemo štititi sebe od najbolje varijante da uopšte ne obolimo do varijante da ćemo da obolimo, ali sa blažom kliničkom slikom.

„Ali, kontaminacijom tj. udisanjem tj. kontaktom sa pozitivnom osobom, vi možete da imate u nosnoj sluzokoži virus i da ga širite dalje, zato se i pored vakcinacije predlaže i dalje poštovanje preventivnih mera“, navodi ona.

Na pitanje kako deluje lek protiv kovida koji je Srbija kupila i da li on može biti zamena za vakcinu, ona kaže da je razumela da se lek daje samo u određenim situacijama, odnosno hospitalizovanim bolesnicima sa srednje teškom kliničkom slikom koja preti da pređe u teži oblik.

„Nisam shvatila da je to lek koji će ljudi piti preventivno da se ne zaraze. Koliko sam shvatila, njegova funkcija je da skrati, inaktivira spajk protein koji je značajno antigeno svojstvo virusa i onemogući dalju progresiju kliničke slike“, navodi Ilić i dodaje da je vakcina lična zaštita i da je ona potpuno drugi mehanizam od leka.

Celo gostovanje pogledajte u snimku emisije N1 Studio Live:

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar