EP usvojio izveštaj o Srbiji, afere Krušik, Jovanjica i Telekom ostale

Vesti 25. mar. 202107:39 > 19:2490 komentara
Podeli:

Poslanici EP usvojili su izveštaj o Srbiji sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih. Afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija, kao i rušenje u Savamali, ostale su u izveštaju EP o Srbiji, nakon što je Evropski parlament na plenarnoj sednici izglasao drugi deo člana 24, piše portal European Western Balkans (EWB). Poslanici su, nakon zahteva Evropske narodne partije, glasali o ovom članu “po delovima” (split vote), a sva tri su na sednici usvojena, piše EWB. Drugi deo, u kom se ove afere pominju, izglasalo je 407 poslanika EP za, dok je protiv bilo 198. U konačni tekst izveštaja uključena je i osuda napada na portal KRIK i nevladinu organizaciju CRTA, prenosi EWB.

Evropski parlament pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije i jedan od prioriteta novoformirane vlade, ali i izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja oko pitanja ključnih za pristupanje EU, navodi se u izveštaju o kojem je raspravljao Evropski parlament.

U Izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, od Srbije se traže „ubedljivi rezultati“ u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Evropska komisija poziva se da izmeni način izveštavanja kako bi se uzelo u obzir nazadovanje i poslala jasna poruka zemljama u procesu pristupanja, uključujući Srbiju.

Povezane vesti

U dokumentu sačinjenom na osnovu Izveštaja EK o Srbiji, ukazuje se, takođe, da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo „prioritet i preduslov za pristupanje EU“.

Srbija se podseća na obavezu postepenog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, a vlasti Srbije pozivaju se i da osude govor mržnje, negiranja ratnih zločina i poricanje genocida u Srebrenici.

U Bilčikovom izveštaju se izražava žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore i ističe da, u svetlu nalaza misije OEBS/ODIHR, gde se ukazuje na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.

Istovremeno se pozdravljaju inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra.

Takođe se izražava žaljenje zbog neprihvatljivih verbalnih napada i slučajeva govora mržnje protv poslanika Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u odnosima sa Srbijom, i pozivaju se predsednik Narodne skupštine i šefovi poslaničkih grupa da se pridržavaju standarda političkog diskursa.

Traže se istrage o Jovanjici, Krušiku, Telekomu…

Od Srbije se traže „ubedljivi“ rezultati, uključujući efikasne istrage u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima od velikog javnog interesa, poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, kao i bolji rezulati istraga.

Sa zabrinutošću se u izveštaju ukazuje na nastavak političkog uticaja u pravosuđu i ističe potreba jačajanja zaštite odgovornosti, profesionalnosti, nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosudja.

Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.

Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno.

Komisija i EEAS se pozivaju da jačanju saradnju i podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.

Takođe se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta u julu 2020. zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosudjem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve.

U izveštaju se naglašava značaj širokih konsultacija o ustavnoj reformi i žali što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da usvoji ustavne reforme čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa.

Takođe se izražava zabrinutost oko efikasnog funkcionisanja novog parlamenta u kome nema opozicije, čiji legitimet opozicione stranke dovode u pitanje i čiji je mandat, kako je već najavio predsednik Srbije, skraćen, a koji usvaja dalekosežne ustavne promene bez otvorene, inkluzivne i demokratske javne debate.

Normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo preduslov za pristupanje EU

EP smatra da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo „prioritet i preduslov za pristupanje EU“ i da je ključna za obezbedjivanje stabilnosti i napretka u širem regionu, navodi se u predlogu rezolucije, uz poziv na aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa medjunarodnim pravom.

Kada je reč o dijalogu, takođe se podvlači poziv na punu primenu svih već postignutih sporazuma uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice srpskih opština, bez odlaganja. Spoljnopolitička služba EU (EEAS) poziva se da uspostavi mehanizam za nadgledanje i verifikaciju primene svih do sada postighnutih sporazuma i da o tome periodično izveštava EP kao i da pruži punu podršku specijalnom predstavniku EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.

Od vlada Srbije i Kosova traži se da se uzdrže od akcija koje bi mogle dovesti do podrivanja poverenja i ugroziti dijalog. U predlogu rezolucije se podvlači važnost multietničke prirode i Srbije i Kosova i dodaje da etnički homogene države ne treba da budu cilj u regionu.

Srpske i kosovske vlasti pozivaju se da podstiču kontakte lokalnih zajednica kako bi se ojačao dijalog, da se uzdrže od korišćenja zapaljivog rečnika prema drugim etničkim grupama i izražava žaljenje što most u Mitrovici, iako obnovljen, još nije otvoren za sav saobraćaj.

U predloženom tekstu pozdravlja se ponovni angažman SAD i naglašava potreba da EU i SAD ojačaju svoje partnerstvo i koordinaciju na Zapadnom Balkanu. Transatlantska saradnja, navodi se, važan je činilac stabilnosti u regionu a EU ima vodeću ulogu kao posrednik u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

U tom kontekstu dodaje se da je EP obavešten o potpisivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji izmedju Srbije i Kosova 4. septembra 2020. u Vašingtonu ali se izražava žaljenje zbog odredbi u tekstu koje zahtevaju da Kosovo prestane da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

Takođe se navodi da bi premeštanje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Europske unije o rešenju spora Izraela i Palestine po modelu dve države.

U Bilčikovoj rezoluciji takođe se ponavlja važnost postepenog uskladjivanja spske sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao uslov za proces pristupanja, ali i izražava zabrinutost zbog stope uskladjenosti Srbije koja je najniža u regionu. Primećuje se da neki zvanilčnici i neki političari i dalje povremeno daju izjave koje dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i izražava zabrinutost i zbog ponovljene podrške Srbije Rusiji u Generalnoj skupštini UN po pitanju aneksije Krima.

Pozdravlja se činjenica da se Srbija uskladila sa stavom EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali se izražava zabrinutost što Srbija nije podržala sankcije prema zvaničnicima te zemlje, kao ni stav EU o novom zakonu o bezbednosti u Kini. Srbija se poziva da poveća nivo uskladjenosti s izjavama visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednsot i odlukama Saveta.

U predloženom tekstu se naglašava i važnost regionalne saradnje po pitanju ratnih zločina i u istrazi slučajeva nestalih osoba, uključujući pojačane napore u priznavanju i sprovodjenju sudskih presuda o ratnim zločinima, istraživanju grobnih mesta, odbacivanju govora mržnje i veličanja ratnih zločinaca kao i na pružanju pomoći domaćim tužiocima u privodjenju počinilaca pravdi.

Vlasti Srbije se pozivaju da osude svaki oblike govora mržnje, kampanje zastrašivanja i javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Izražava se žaljenje zbog toga što pojedini predstavnici vlasti i političari i dalje poriču genocid u Srebrenici i pozdravlja rad organizacija civilnog društva na polju pomirenja, tranzicione pravde i odgovarajuće reparacije.

Od Srbije se takodje očekuje puna saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno Međunarodnim mehanizmom koji ga je nasledio. Od Srbije se traži da se suprotstavi naporima na podrivanju dosadašnjih postignutih rezultata kao i falsifikovanju činjenjca koje je utvrdio Haški sud.

U rezoluciji se ponavlja podrška incijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrdjivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim grubim kršenjima ljudskih prava na teritoriju bivše Jugoslavije (REKOM) i ističe se važnost Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i njenog rada.

U izveštaju se poziva na jačanje evropske saradnje sa Srbijom po pitanju manipulativnih dezinformacija i sajber i hibridnih pretnji čiji je cilj da se podeli društvo, diskredituje EU i potkopa evropska perspektiva regiona.

Posebna zabrinutost se izražava zbog dezinformacija iz Kremlja koje se distribuišu preko Sputnjika Srbija i drugih aktera. Vlasti Srbije se pozivaju da preispitaju aranžmane koju to omogućavaju kako bi se smanjile dezinformacije i pojačali napori protiv takvih kampanja čiji je broj porastao od početka pandemije kovida-19.

Takođe se pozdravlja kontinuirano učešće Srbije u misijama i operacijama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Istovremeno se, međutim, izražava zabrinutost zbog rastuće zavisnosti Srbije od vojne opreme i tehnologije iz Kine, kao i bliske političke i vojne saradnje sa Rusijom, uključujući kontinuirano rusko prisustvo u Nišu.

Komentari

Vaš komentar