DW: Šta Srbiji zameraju u Nemačkoj?

Vesti 20. maj. 202110:37 > 10:4714 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay

Nemačka i dalje intenzivno radi na vraćanju Zapadnog Balkana među prioritete EU. U to je u Berlinu mogla da se uveri i ministarka Jadranka Joksimović. Ali i da još jednom čuje zamerke na račun Srbije.

Još uvek traje period u kojem dobar deo svakih bilateralnih razgovora otpada na koordinaciju borbe protiv koronavirusa. To je bio slučaj i u sredu, 19. maja, kada su u Berlinu s različitim misijama boravili ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović i ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar, piše Dojče vele.

Pristup temi pandemije je doduše bio drugačiji, Joksimović je hvalila sada već panevropski poznat uspeh Srbije u vakcinisanju građana, a Logar je isticao potrebu koordinacije kovid-propusnica, kako bi Slovenija uspela da spasi bar deo svoje turističke sezone.

Ali, pandemija se provlačila i kroz razgovore o vraćanju zemalja Zapadnog Balkana na agendu Evropske unije. To je proces koji je početkom ove godine pojačanim diplomatskim aktivnostima započela Nemačka, pozivajući jednog po jednog ministre spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana u Berlin i to u vreme kada zbog tvrdog lokdauna u Berlin gotovo i da nisu dolazili strani političari.

Povratak na listu prioriteta

Nemačka vlada već tada je najavila ponovno oživljavanje Berlinskog procesa. On je zapao u slepu ulicu ne samo zbog pandemijskih prilika, već i zbog nedostatka novih ideja, ali i apsolutnog pomanjkanja interesovanja većine zemalja Evropske unije za proširenje.

Delimična motivacija za intenziviranje teme Zapadnog Balkana jesu i pojačana medijska izveštavanja o silama poput Kine, Rusije i Turske, koje su navodno sve prisutnije na Balkanu i koje tako koriste inerciju Evropske unije i zauzimaju prazan prostor.

Nemački ministar Hajko Mas je, još nakon posete svog kolege iz Srbije Nikole Selakovića početkom marta na konferenciji za novinare, pomalo iritiran objasnio da je EU, uprkos svim medijskim pričama, najveći dostavljač vakcina zemljama na Zapadnom Balkanu.

U sredu je, uoči razgovora s Logarom, takođe pokazao latentnu frustraciju zbog generalnog utiska da je EU digla ruke od zapadnog Balkana.

„Kao Evropska unija mi možda nismo najglasniji na Zapadnom Balkanu, ali jesmo daleko najvažniji politički i privredni partner za sve zemlje u regionu“, rekao je Mas.

Tabu reč – „proširenje“

Kao deo „Trojke“ koja predsedava Evropskoj uniji, Mas i Logar su dobar deo razgovora posvetili koordinaciji projekta vraćanja agende Zapadnog Balkana na dnevni red EU. I jedan i drugi ministar su, međutim, vidljivo izbegavali da izgovore pojam „proširenje“, iako postoji svest, što je posebno bila tema prilikom posete Selakovića, da odlaganje i nespominjanje bilo kakvih datuma mogućeg prijema ne doprinosi porastu popularnosti ideje o Evropskoj uniji u regionu.

„Zato moramo da pošaljemo jasnu poruku ljudima koji žive u tom regionu – vaša budućnost je u Evropskoj uniji i mi to svi želimo. Mi moramo da pružimo kredibilnu perspektivu članstva, kako bi dali podršku proevropskim snagama u regionu, što je opet potrebno za sprovođenje potrebnih reformi“, poručio je Mas.

Uključiti građane Zapadnog Balkana u planiranje budućnosti EU

Logar je pak najavio da će jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja Savetu EU u drugoj polovini ove godine biti preuzimanje nemačke inicijative.

„Mi moramo temu Zapadnog Balkana da držimo veoma visoko“, rekao je Logar.

Na pitanje DW koji se konkretno impulsi planiraju, Logar je naveo da se, osim nove konferencije u sklopu Berlinskog procesa, pripremaju i susreti na višem nivou s ciljem boljeg uključivanja zemalja Zapadnog Balkana u proces formiranja budućnosti EU.

„Predložićemo i redovne sastanke sa svim članicama EU i zemljama Zapadnog Balkana. Cilj nam je uključivanje građana zemalja Zapadnog Balkana u raspravu o budućnosti Evropske unije“, rekao je Logar.

Njegov kolega Mas pre svega veruje u privrednu pomoć kao najbolju reklamu za EU i to pogotovo u periodu posle pandemije.

„Sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana želimo da položimo temelje za ekonomski oporavak, pogotovo u ovom teškom periodu nakon pandemije. Važno nam je da ljudi to vide i da od toga profitiraju“, rekao je Mas.

Sedeti na dve stolice

U isto vreme, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je, kroz razgovore s Mihaelom Rotom, državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova, uveravala Nemačku da je Srbija i dalje privržena EU-putu. Ona je, nakon razgovora s Rotom, ali i predstavnicima poslaničkih grupa u Bundestagu rekla da veruje u punu podršku Berlina u ostvarenju ciljeva Beograda po pitanju sprovođenja reformi, ali i nastavka pregovora.

Ali, u razgovoru za DW uoči susreta sa srpskom ministarkom, predsednik parlamentarne grupe Bundestaga za jugoistočnu Evropu i jedan od boljih poznavalaca prilika u regionu, socijaldemokratski (SPD) poslanik Josip Juratović, naveo je stare zamerke koje predstavnici Srbije uvek čuju kada u Nemačkoj razgovaraju o putu ka Evropskoj uniji – nedostaci na području vladavine prava, pravosuđa i slobode medija.

Njegova koleginica, poslanica Renate Alt, koja je u liberalnoj stranci (FDP) zadužena za jugoistočnu Evropu, u saopštenju za DW potvrdila je te zamerke.

„Najveći kamen spoticanja za Srbiju leži u području pravosuđa, slobode mišljenja i vladavine prava. Na tom područjima Srbija je načinila veće nazadovanje nego pomake“, ukazala je Alt i dodala da „ne čudi to što Srbija prošle godine nije otvorila niti zatvorila nijedno pregovaračko poglavlje“.

““

Juratović, koji je u sredu bio jedan od sagovornika ministarke Joksimović, rezignirano kaže – „Srbija mora da se odluči da li želi Evropu Orbana i Višegradske grupe, koja je u Evropskoj uniji samo zbog ekonomije, ili želi Evropu vrednosti. Mi ne znamo šta Srbija želi. Sa svima bi htela da ima dobre odnose i da sedi na svim stolicama“, zaključio je Juratović.

Komentari

Vaš komentar