DW: Drugarstvo sa Orbanom – dobro po Vučića, loše po Srbiju?

Vesti 07. jul. 202111:102 komentara
Podeli:
Izvor: N1 (arhiva)

Zvanična Budimpešta zahteva da Srbija bude primljena u EU u trenutku kad je vlast Viktora Orbana na meti sve žešćih kritika iz Brisela. Da li će zbog alijanse autoritarnih vladara Srbija izvući deblji kraj?

Čitaoci vodećeg nemačkog tabloida Bilda navikli su na dramatične naslove, šokantne fotografije i holivudske obrte u ljubavnom životu poznatih, ali ih je njihov omiljeni list 4. jula ipak iznenadio. Preko cele devete stranice osvanuo je plaćeni oglas mađarske Vlade, neka vrsta sažetog programa nazvanog „O budućnosti Evropske unije – predlozi Mađarske“, piše Dojče vele.

Ukoliko je čitalac stigao do poslednje, sedme tačke tog programa, tamo je pročitao – „Srbija mora biti primljena u Evropsku uniju kao država članica“. Ispod je još samo potpis premijera Viktora Orbana.

Oglas istovetnog sadržaja ranije je objavljen u brojnim evropskim listovima, između ostalih u francuskom Figaru, švedskom Dagens Industri, hrvatskom Večernjem listu, španskom ABC, danskom Jilands Postenu i češkom Mlada fronta Dnes.

Pojedini listovi, poput belgijskog Standarda ili luksemburškog Vorta, odbili su da objave oglas i saopštili da ne žele da služe kao „platforma za otvoreno autoritarne i antidemokratske političare poput Viktora Orbana“.

Bild je pak saopštio da se ne bavi cenzurom oglasa i da se sloboda mišljenja mora izdržati i onda kad se sa izrečenim ne slažemo.

Kome Orban šalje poruku?

Marketinški pohod zvanične Budimpešte, za koji irski list Tajms pretpostavlja da je plaćen novcem mađarskih poreskih obveznika, došao je nakon žustrih kritika iz većine zemalja EU zbog mađarskog zakona kojim se ograničava „homoseksualna propaganda“.

Zakonom je zabranjeno tematizovanje ili pominjanje bilo koje seksualnosti osim heteroseksualne u filmovima ili knjigama za decu, na televiziji osim u noćnom terminu, te u školama.

Ali, otkud u Orbanovoj agendi za tobožnju reformu EU jedna tačka posvećena prijemu Srbije u članstvo? Da li je takozvana „evropska perspektiva“ zapadnog Balkana u dubljem ledu nego što se mislilo, ukoliko je najkonkretnije zagovara jedan političar kojeg na Zapadu proglašavaju autokratom? I šta ima Srbija od takvog zagovornika?

Poznavaoci prilika, koji su govorili za DW, uglavnom kažu da plaćeni oglas nije pravi predlog reforme EU, te da se Orban tome i ne nada. U pitanju je slanje poruke na razne strane.

U prvih šest tačaka se Orban protivi „evropskoj imperiji“ i traži da se ograniči navodna moć nevladinih organizacija, da se u eri „opasnih izazova“, kao što su masovne migracije i pandemije moraju zaštititi „evropski ljudi“, te da valja razvlastiti Evropski parlament i ojačati nacionalne skupštine.

I onda dolazi tačka sedam o Srbiji.

Nema taj gest veze ni sa Srbijom ni sa Vučićem, uveren je Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu i dobar poznavalac Balkana.

„Orban dobro zna da ni Srbija niti bilo koja druga zemlja neće biti primljena u članstvo u doglednoj budućnosti. U njegovoj rečenici Srbija je šifra za tvrdu desnicu, s obzirom da ne može da promoviše Poljsku ili Sloveniju, pošto su već članice“, objašnjava.

Dodaje da ako ovo nešto ipak govori o Srbiji, onda govori to da je spala u loše društvo.

„A ako nešto govori o Evropi, onda je to još jedan znak da je nekoherentnom politikom smanjila svoj uticaj u regionu“, navodi Gordi.

Srbija „objektivno spremnija“ nego ranije primane zemlje

Poslednjih godina, među evropskim političarima, praktično samo oni sa istoka pominju „članstvo“ zemalja Zapadnog Balkana u EU, posebno Srbije.

Slovenački premijer Janez Janša, između lova na komuniste i podrške Orbanu, stalno zagovara ubrzanje prijema regiona u Uniju. On je u utorak ponovio da će integracije susedstva biti jedan od glavnih ciljeva predsedavanja njegove zemlje EU, koje je počelo ovog meseca.

„Mađarska deset godina energično podržava prijem Srbije u EU. Na svim forumima, svim diplomatskim sredstvima, iskreno“, kaže Balint Pastor, predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije.

Pastor ne negira da ulogu igraju i lične veze premijera Orbana i predsednika Vučića, „jer politiku stvaraju ljudi“. Ali ne slaže se s tvrdnjom da podrškom Srbiji Orban namerava da proširi svoj front unutar EU.

„Srbija je danas objektivno spremnija za članstvo u EU nego što su bile neke države kada su primljene“, kaže Pastor, čija je stranka u vladajućoj koaliciji okupljenoj oko Vučićevih naprednjaka, a gaji i bliske veze sa Orbanovom strankom Fides.

Odnosi Budimpešte i Beograda pod njihovim trenutnim vladarima nisu bili tako sjajni u jeku izbegličke krize. Dok je Mađarska podizala žičanu ogradu na granici, Vučić je važio za uzornog evropskog đaka koji sledi politiku Angele Merkel i kritikuje tu ogradu. Par godina kasnije, srpski zvaničnici ne propuštaju priliku da kažu kako su odnosi sa Mađarskom najbolji u istoriji.

„Već duže vreme je očigledno da je Vučićev najveći ugled Viktor Orban. Autokrata i populista u klubu EU, kome je stalo jedino do svoje vlasti“, kaže politikolog i novinar Boris Varga.

Deblji kraj će izvući Srbija

Reporteri bez granica su ove sedmice proglasili Orbana „neprijateljem slobode štampe“ i dodali ga na ekskluzivnu listu na kojoj su Aleksandar Lukašenko, Žair Bolsonaro, Mohamed bin Salman ili Bašar al Asad.

Mađarskoj se zbog poteza Orbanove vlasti iz Brisela stalno preti pravnim posledicama ili kraćenjem finansijskih sredstava.

Zato Varga navodi da Orbanova deklarativna podrška na putu ka EU samo može da odmogne Srbiji. Ali da, možda, koristi Vučiću.

„To i jeste deo Vučićevog plana večitog laviranja između Zapada i Istoka. Bivšim radikalima od početka nije bio cilj da Srbija uđe u EU, već da oni dođu na vlast uz podršku Zapada i to su uspeli Briselskim sporazumom. Zbog Kosova, taj sporazum nije uspostavljen na neodređeno vreme, tako da je Vučiću itekako potreban Orban kao deo Evrope koja neće vršiti pritisak i eksplicitno tražiti priznavanje nezavisnosti“, ističe.

Varga krivicu za uspostavljanje „pobunjene druge Evrope“, koju predvodi Orban, a slede njegovi saborci u Poljskoj, Sloveniji, Italiji, delom i Austriji, Češkoj i Slovačkoj, vidi u tome što je Brisel tokom izbegličke krize zatvorio oči na „fenomen ksenofobne, nacionalističke, autokratske i zatvorene istočne Evrope“.

No, kako kaže, za razvoj u Srbiji i eventualno slabljenje Vučićeve stabilokratije, sistema u kojem tobožnja stabilnost ima prednost nad demokratijom, i dalje se više računa reč krupnijih članica EU.

Da li će se i kada Brisel razračunati sa autoritarnim vođama, zavisiće, kaže Varga, i od ishoda izbora u Nemačkoj ovog septembra. Tada bi Vučićevo drugovanje sa Orbanom moglo da se obije Srbiji o glavu.

„Borba protiv fenomena orbanizma u EU mogla bi da se vodi upravo preko Srbije, ukoliko Brisel odluči da prestane da toleriše populiste. Deblji kraj će svakako izvući Srbija, jer nije kao Mađarska članica EU i negativne posledice vladavine naprednjaka ući će u pregovarački proces pridruživanja Srbije EU“, zaključuje Varga.

Sve to pod uslovom da je u igri štapa i šargarepe, ta šargarepa u vidu članstva u EU uopšte na vidiku.

U utorak se inače predsednik Vučić sastao sa predsednikom mađarske Skupštine Laslom Keverom i zahvalio na snažnoj podršci evropskom putu Srbije. Kako je saopšteno, Vučić i Kever su se saglasili da su odnosi dveju zemalja, razume se, na najvišem nivou u istoriji, te da su zasnovani na međusobnom razumevanju i poverenju.

 

Komentari

Vaš komentar