Dva „opoziciona“ odgovora otišla u Brisel, dijalog čeka „svetlo na kraju tunela“

Vesti 14. sep. 202119:0622 komentara
Podeli:

Opozicione stranke i pokreti poslali su evroparlamentarcima konačni "Sporazum učesnika međustranačkog dijaloga". Navode da se time jasno ukazuje šta je sve neophodno za fer i demokratske izbore u Srbiji, a što je Nacrtom radnog dokumenta iz Brisela bilo izostavljeno. Pojedini analitičari ukazuju da je potez opozicije opravdan i da može da donese pozitivne poene. Međutim, lošu sliku šalje to što u pisanju dokumenta nisu učestvovali zajedno.

Kako bi međustranački dijalog u Srbiji našao „svetlo“ na kraju tunela, evroparlamentarci su nedavno na adrese sprske opozicije poslali Nacrt radnog dokumenta za novu rundu dijaloga.

Međutim, srpska opozicija i pojedini pokreti navode da u samom tekstu nedostaju ključne stvari, pa su, nadležnima u Briselu, odgovorili, kako kažu, sporazumom – u kom je objašnjeno šta sve nedostaje da bi izbori bili fer.

Povezane vesti:

„Pomak je samo utoliki što su evroparlamentarci notirali koji su problemi dali dijagnozu, ali nisu dali terapiju, e mi smo to uradili i uradili smo ono što je neophodno, taj radni dokument pretvorili smo u predlog sporazuma, koji bi trebalo da omogući slobodne i poštene izbore“, rekao je predsednik DS Zoran Lutovac.

Sporazum, koji je poslat na adresu evroparlamentaraca, podrazumeva formiranje koordinacionog tela za javno informisanje. To bi, između ostalog, trebalo da omogući gostovanje opozicije na javnim servisima tri puta nedeljno, dok bi nezavisni mediji na RTS-i i RTV-u svoje sadžaje emitovali dva puta nedeljno. Traži se i da se u toku trajanja izborne kampanje – zabrane izveštavanja o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama.

A kako bi izbori bili demokratski, opozicija predlaže i formiranje koordinacionog tela za sprovođenje izbore, u kom bi, osim političkih predstavnika, trebalo da se nađu i predstavnici CRTA, CESID-a i Transparentnosti Srbija. Navodi se i da bi jedna trećina stalnog sastava RIK-a trebalo da budu predstavnici opozicije, dok bi poverenik za zaštitu zapsolenih u javnom sektoru trebalo da spreči prisiljavanje zaposlenih da glasaju.

Izvor : N1

„Ništa što smo mi tražili ne iskače iz onoga što već postoji pravnim okvirom države Srbije, ništa od onoga što smo mi tražili ne nadilazi neki stepen prava koji je postignut već u zemljama EU i zemljama regiona, mi smo samo pokazali na koji način mi možemo da omogućimo iole pristojne izbore“, rekao je predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović.

Ovo nije jedni odgovor koji je poslat u Brisel. Dan ranije svoje predloge poslala je i Narodna stranka.

„Mi smo sinhronizovani, ali smo i prvu platformu odvojeno poslali – grupacija oko SSP-a je poslala svoju, mi smo poslali našu i sad smo dobili odvojeno zapravo od Evropljana njihov predlog radnog dokumenta i potpuno je bilo logično da svako sada na to odgovori, jer je na nas naslovljeno, ali to ne znači da nećemo biti sinhronizovani po pitanju onih stvari koje se tiču izbornih procesa“, objašnjava Miroslav Aleksić iz Narodne stranke.

Politikolog Boban Stojanović kaže da je opozicija napravila dobar potez sastavljanjem sporazuma, ali da „gorak ukus“ ostavlja to što iza dokumenta ne stoji cela opozicija.

Izvor : N1

„I to sigurno snižava nekakav ucenjivački potencijal opozicije i verujem da će čak biti nekakvih sukoba na relaciji pojedinih opozicionih grupa na tim pregovorima. Mislim da bi mnogo većeg efekta i mnogo veću snagu ovaj dokument imao da su iza njega stali i grupacija oko Narodne stranke i grupacija oko Dveri i Boška Obradovića i čak i ona grupacija oko Borisa Tadića i drugih partija. Tada bi ujedinjena opozicija mogla mnogo konkretnije da se zalaže za to i da mnogo više izvuče“, rekao je Stojanović.

Nova runda međustranačkog dijaloga u Beogradu zakazana je za 17. i 18. septembar. Predstavnici opozicije jednoglasno poručuju da će njihov dolazak zavisti isljučivo od toga da li će na njihove upućene zahteve reagovati Brisel i šta će odgovoriti.

Komentari

Vaš komentar