Dok pravnici ukrštaju koplja, malo građana zna zašto se izlazi na referendum

Vesti 13. jan. 202219:2122 komentara
Podeli:

A koliko oni koji će glasati znaju o tome zašto se referendum uopšte organizuje. Čini se da ne znaju mnogo i da će, ako i izađu na referendum, odluku doneti u nedelju. Opozicija im poručuje da se odluče za bojkot ili zaokruže ne, vlast ih poziva da zaokruže da, dok su stavovi pravnih eksperata različiti.

Dva dana pred referendum kojim se menja najvažniji pravni akt jedne države, Ustav, teško je pronaći građane koji znaju o čemu se zapravo u nedelju izjašnjavaju. Čak i među studentima Pravnog fakulteta.

N1: Izlazite li u nedelju na referendum?

„Obavezno“.

N1: Jeste shvatili šta je suština, šta se menja?

„Sve sam shvatila, zaokružiću ne“.

Studentkinja prava: Moj odgovor je ne.

Mladić: Nisam još odlučio.

Student Pravnog fakulteta: Čuo sam za to, ali nemam stav uopšte o tome.

Studentkinja prava: Na osnovu nekog znanja iz Ustavnog prava mislim da je ovo politička smicalica.

Mladić: Uglavnom se radi o Rio Tintu i o tom novom zakonu koji treba da se donese i sve uglavnom zavisi od toga, sve se vrti oko te stvari.

N1: Nije.

Mladić: Nije?!

POVEZANE VESTI:

Oko čega se stvar vrti nisu baš sigurni ni drugi, stariji građani. Čini se da u referendumu vide zapravo izbore.

„Nisam, iskren da budem, raspistivao se o tome, zato što sam na poslu po ceo dan, radim ovde u Zelenilu, pa imao sam dosta posvećenosti poslu, produženih smena, ali izaći ću, jer potrebna je uvek neka promena, ako može na bolje“, kaže jedan građanin.

Hoće li biti na bolje ili na gore, pitanje je na koje pravni eksperti, sudije i tužioci različito odgovaraju. Na to što će ubuduće o izboru tužilaca odlučivati Visoki savet tužilaštva kao stručno telo, a ne Skupština i Vlada, tužilac Predrag Milovanović gleda kao na depolitizaciju tog procesa.

„Vrhovni tužilac više neće biti predsednik tog tela. Neće moći kao vrhovni tužilac da odlučuje o statusnim, karijernim pitanjima, kada je reč o javnim tužiocima i glavni javni tužioci“, kaže Milovanović.

I dok bi Milovanović mogao da ređa argumente koji idu u prilog ovom, kako kaže, kompromisnom rešenju, sudija u penziji Zoran Ivošević primećuje mane predloženih izmena.

„Promene bi morale biti mnogo bolje i da se izjednači položaj javnog tužioca i sudstva“, navodi Ivošević.

Odnosno da i jedni i drugi rade bez pritiska politike. Izmenama će se, kaže on, zabraniti samo „neprimereni uticaj“ na sudove.

„Ali, primereni uticaj je dozvoljen, a šta to znači primereni uticaj – pa to je uticaj politike“, dodaje Ivošević.

Ako budemo čekali savršen trenutak da tog uticaja nema, samo ćemo izgubiti vreme, poručuje tužilac Milovanović.

„Jer, posle ovog Ustavnog okvira treba menjati zakonski okvir, a ovaj Ustavni okvir po meni jeste afirmativan i više ima tih razloga koji pretežu za, da to podržimo, nego protiv“, kaže Milovanović.

Sudija Ivošević bi ipak sačekao da prođu aprilski izbori, da se Akt o promeni Ustava dopuni, pa tek onda izlazi na referendum.

Komentari

Vaš komentar