Dogovorom u Briselu hvalile se sve tri strane, ZSO i dalje kamen spoticanja

Vesti 19. apr. 202119:311 komentar
Podeli:

Na današnji dan, pre osam godina, postignut je prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Parafirali su ga tadašnji srpski i kosovski premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači, a posredovala je predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton. Bio je to nastavak Briselskog procesa koji je počeo 2011. godine na tehničkom nivou. April 2013. godine se smatra datumom kada su pregovori podignuti na najviši politički nivo.

Slika parafiranja je obišla svet, a postignutim dogovorom su se hvalili na sve tri strane. Nazvan je tada istorijskim sporazumom. Današnji rezime je da je oko 80 odsto u Briselu dogovorenog i te 2013, ali i u godinama pre i posle toga sprovedeno. Kamen spoticanja je i dalje Zajednica srpskih opština, o kojoj se govori u čak šest tačaka sporazuma.

Nekadašnji pregovarač na tehničkom nivou kao da je to zaboravio. Briselski sporazum je, kaže Marko Đurić, bedem za zaštitu mira i srpskih interesa.

„I da on danas predstavlja sa Zajednicom srpskih opština, kao kičmom, glavni argument srpske strane u nastojanjima da obezbedi trajnu stabilnost i mir“, rekao je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

Povezane vesti:

Dogovoreno mora da se ispuni, a dijalog je mesto gde Srbija dobija, a ne gubi, smatra sadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

„Beograd je svoje ispunio i mi sada čekamo da ta obaveza bude ispunjena i od strane Prištine“, poručuje direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

„Meni se čini kao da neki u Beogradu navijaju i rade tako da do uspostavljanja Zajednice nikad i ne dođe. Zbog toga što dok god Priština je ta koja treba da nešto isporuči, neće biti pritisak na Beograd“, smatra vanredni profesor FPN Filip Ejdus.

Sa severa Kosova se čuje drugačiji glas od onog zvaničnog. „Upozoravali smo na hibridnu stvarnost, Briselski sporazum je nametnut“, kaže urednica portala KoSSev, podsećajući na proces rasformiranja srpskih institucija i integraciju severa u kosovske.

„Sever je institucionalno i politički, na silu uveden, preko Beograda, u državu Kosovo“, kaže urednica KoSSeva Tatjana Lazarević.

Pored srpske strane, Srbi sa Kosova podsećaju i na odgovornost međunarodne zajednice, ali i kosovskih institucija.

„Na samim kosovskim institucijama je odgovornost zato što u tom periodu nisu zapravo pokušali da Zajednica kosovskih Srba oseti da je dobrodošla u institucionalni okvir Kosova“, navodi Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative, Kosovska Mitrovica.

Tokom proteklih osam godina, često se moglo čuti i da je probleme pravila i konstruktivna dvosmislenost koju je negovala Evropska unija.

„Evo i osam godina kasnije mi nemamo transparentnost tog procesa. Ako nedostaje transparentnost, naravno da nema ni inkluzivnosti“, rekla je Donika Emini, CiviKos.

Danas se najavljuju neki novi susreti pregovarača – Aleksandra Vučića sa jedne i Aljbina Kurtija sa druge strane. Budućnost ovih pregovora je neizvesna, ali je izvesno to da je crtanje regionalnih mapa i dalje u trendu.

Komentari

Vaš komentar