Đorđević ne veruje u volju za dijalogom, Gavrilović – izaći s realnim zahtevima

Vesti 14. feb. 202113:581 komentar
Podeli:
Izvor: N1

Ne verujem u volju vlasti da vodi dijalog sa opozicijom, ali verujem da oni osećaju da bi iz toga mogli nešto da dobiju, smatra Biljana Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd, a slično misli i član Predsedništva DSS Velimir Gavrilović, koji napominje da je vlastima u interesu da se skupština transformiše u nešto što bi imalo više legitimiteta.

„Ako pogledate sadašnju skupštinu, ona po svom sastavu i nekvalitetu predstavlja sliku i priliku jedne rasturene političke scene, rasturenog političkog sistema Srbije i naše ružne stvarnosti“, ukazao je Gavrilović.

On ocenjuje da situacija u Srbiji nije normalna, o čemu govori već i sama činjenica da razgovaramo o potrebi za dijalogom, a da se zloupotrebljavaju zakoni koji se odnose na medije i izborni proces, kao najvažnije oblasti za politički život.

Garanciju da će ono što je dogovoreno biti i ispunjeno, Gavrilović vidi u pravovremenom informisanju javnosti.

Velimir Gavrilović
Izvor : Fonet/Aleksandar Mijailović

„Ova vlast reaguje isključivo na opasnost od gubitka poena kod birača“, predočio je on i poručio da javnost putem svih medija mora da bude obaveštena o svemu što je dogovoreno, baš kao i o eventualnim ogrešenjima o dogovor.

Kako je istakao, Platforma DSS i nekoliko drugih opozicionih grupa, napravljena je tako da bi mogle da je podrže sve stranke, a bazirana je na uređenju izbornog procesa i otvaranju medija.

Prema Gavrilovićevim rečima, pred vlast bi trebalo izaći sa realnim, ostvarivim zahtevima, dok bi sve drugo bilo kontraproduktivno.

On je još napomenuo da u međustranačkom dijalogu nije potrebno prisustvo predstavnika briselske adminstracije.

„Oni nisu nepristrasni, jer podržavaju ovu vlast. Njima očigledno ne smetaju ni pritisak na birače, ni korupcija, ni ogrešenja o propise. Pa, kako onda mogu biti objektivni posrednici u tom procesu“, upitao je Gavrilović.

Prema njegovom uverenju, Srbija je zemlja sa dugom demokratskom tradicijom i nema potrebe da se ponižava i priziva posmatrače iz bilo koje strane zemlje.

Sasvim suprotno misli Biljana Đorđević, koja podseća da je prvi pokušaj dijaloga pokazao da civilno društvo ne može da preuzme ulogu moderatora.

„Civilno društvo pokušava da ne stane ni na jednu stranu, nego da načelno priča o problemima demokratije. O tome priča i opozicija, što principijelno nije problem, ali to vlast koristi kako bi targetirala civilno društvo i optužila ga da je pristrasno“, ukazala je Đorđević.

Njeno je mišljenje da situacija može da bude bolja samo uz medijaciju neke treće strane, u ovom slučaju predstavnika Evropskog parlamenta.

Kako kaže, oni su posle drugog pokušaja dijaloga shvatili da vlast ne ispunjava obećanja i da su izigrani, što je bilo najočiglednije u slučaju dogovora o REM.

Biljana Đorđević
Izvor : Fonet/Aleksandar Mijailović

Prema njenom predviđanju, vlast će i ovog puta pokušati da manje važne probleme predstavi kao ključna pitanja, što će biti i glavna tačka spoticanja tokom dijaloga.

Đorđević smatra da je besmisleno da se insistira na jednom ili dva zajednička predstavnika opozicije na međustranačkom dijalogu.

Ona podseća da će „sa druge strane“ biti mnogo više ljudi i da je zato bolje da bude i što više opozicionih pregovarača, makar i samo u simboličkom smislu „nekakvog pozicioniranja“.

Kada je reč o platformama za razgovor, Đorđević ocenjuje da bi bilo važno da postoji samo jedna, ili da one koje su na stolu budu bazirane na zajedničkom jeziku, da autori priznaju da su njihovi zahtevi slični ili identični, i da se u tom smislu nastupa koordinisano.

„Kada nastupate iz više topova, a govorite istu stvar, to je svakako bolje nego da jedna osoba govori jednu stvar pred 15 ili 30 predstavnika režima“, zaključuje Đorđević.

Komentari

Vaš komentar