Dileme u vezi sa trećom dozom vakcine – ko bi trebalo da je primi, kada…

Vesti 30. jul. 202119:2614 komentara
Podeli:

Iako je Stručni komitet za imunizaciju preporučio da građanima Srbije, koji su drugu dozu vakcine protiv koronavirusa primili pre najmanje šest meseci, bude data i treća doza proizvođača Fajzer ili Moderna, Krizni štab je treću dozu preporučio onim građanima koji imaju određena oboljenja. Ko bi zaista trebalo da po treći put zavrne rukav, bila je tema razgovara domaćih i svetskih stručnjaka na konferenciji u Beogradu.

Treća doza je potrebna svima, ali kada – na to nemamo odgovor, kaže imunološkinja Emina Milošević.

„A taj odgovor bismo mogli da dobijemo na osnovu kontinuirane analize podataka koje već imamo. U situaciji u kojoj se mi nalazimo, gde su pare uvek problem, ono što može da se uradi, a što sabira sve imunološke parametre u jednom, to je – da li je čovek oboleo ili nije oboleo, da li je pozitivno testiran ili nije pozitivno testiran, da li je bio asimptomatski li nije bio asimptomatski, a vakcinisan je, i na osnovu kretanja tih brojeva, mi ćemo imati bolju sliku stvari“, rekla je Milošević.

Odgovor možda i nije toliko jednostavan, mogla da bi da bude sugestija epidemiologa Zorana Radovanovića.

Povezane vesti:

„Da je neko od nas u Kriznom štabu, isto tako bi morao da razmišlja na drugi način: koje su zalihe, ne vredi da mi obećamo treću dozu svima, a da nemamo dovoljno vakcina, s jedne strane. S druge strane, treba da se proceni i procenat ljudi, i to po kategorijama, koji bi pristao sad da zavrne rukav. U toj jednačini treba tražiti rešenje“, naveo je epidemiolog Radovanović.

Ili se treba ugledati na Veliku Britaniju, kaže anesteziolog Rade Panić. Prema njegovim rečima, Britanci su shvatili da je potrebno da imaju visok procenat vakcinisanih barem jednom dozom, nego određeni procenat vakcinisanih sa dve. Ali, ipak, dodaje…

„Ova treća doza, apsolutno se stručno slažem sa profesorom i docentkinjom, ali smatram da je mnogo bitnije da imamo veći procenat obuhvaćenih regularno sa dve doze vakcine, a posebno kada bi imali podatke koji su faktički sakriveni od javnosti, samo tri čoveka u Batutu, po mojim informacijama, imaju sve podatke koji se tamo skupljaju, dakle, mogli bi da vidimo da li kod starijie populacije koja ja vakcinisana Sinofarmom, istraživanja rađena, antitela, govore da nije bio dobar odgovor na vakcinu, pa eventualno, tu razmišljati o trećoj dozi, za početak“, smatra Panić.

Izvor : FoNet/MC

Preciznog odgovora nema, kaže i doktor Džastin Stebing, profesor sa Imperial koledža u Londonu, koji je učestvovao u razvijanju vakcine AstraZeneka.

„Možda stariji ljudi i oni koji su najranjijviji i najugroženiji, možda bi trebalo da dobiju vakcinu svake godine. Kad je u pitanju druga populacija, mlađi, možda bi trebalo da dobiju vakcinu svake druge-treće godine. Još uvek nemamo tačne podatke o tome“, navodi Stebing.

U Srbiji je, inače, prvu dozu vakcine do sada primilo oko 2,6 miliona građana, a dva doze primilo je, odnosno potpuno je vakcinisano 2,5 miliona, što je nedovoljno da bi se sprečilo dalje širanje bolesti, pa je prognoza ovakva.

„Do kraja sledećeg meseca ili tamo u prvoj polovini septembra, prebacićemo broj od preko 1.000 novozaraženih dnevno“, smatra Radovanović.

Komentari

Vaš komentar