Dijalog vlasti i opozicije, po drugi put, trebalo bi da počne u naredna dva meseca, preciznije, u martu, nezvanično saznaje N1. Tome će prethoditi dogovor predsednika skupštine Ivice Dačića i predsednika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera. I dok se još ne zna kako će dijalog izgledati - istraživali smo ko će od predstavnika opozicije učestvovati.
Iako su saradnici Dejvida Mekalistera za N1 pre dva dana potvrdili da je sastanak njega i Ivice Dačića, koji je bio zakazan za četvrtak, otkazan – predsednik srpskog parlamenta tvrdi da razgovor nije ni bio u planu. Takođe govori o novom terminu, ali i o pitanjima koja će biti razmotrena.
„Kada bi trebalo to da započne, ko će biti predstavnici Evropskog parlamenta, uključujući i pitanje kakav će biti format, koje stranke tu treba da učestvuju… Tako da je to nešto o čemu ćemo razgovarati sledeće nedelje“, rekao je Dačić.
POVEZANE VESTI
Dačić navodno ne zna – ali N1 iz izvora bliskih evropskom parlamentu saznaje da će posrednici verovatno biti isti kao i u dijalogu koji je vođen tokom 2019. godine – Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, kao i da će početi u martu. Ono što za sada zaista nije poznato je ko će sve sesti za sto.
Nakon analize i ankete među opozicionim partijama, stvari stoje ovako: SDS nema dilemu, kao ni Demokratska stranka, Dveri su skeptične ali će učestvovati, SSP i Narodna stranka takođe žele, kao i SMS, LDP, Nova Stranka, Pokret slobodnih građana i, možda iznenađujuće, Zavetnici.
Od svih pitanih, jedino su se DSS i radikali izjasnili da ne žele, uz napomenu da iz Dosta je bilo nisu odgovorili na pozive N1.
„Ne mogu da pričam o kupovini glasova, o pritisku na birače, o medijskoj slici, o tome da je ova vlast ovakva i onakva pred strancima. Prosto, to zaista prevazilazi i ono kako sam vaspitan i ono kako doživljavam državu i državne poslove. Prljav veš se iz kuće ne iznosi, ako ga ima“, kaže Miloš Jovanović, lider DSS.
Nisu ni Zavetnici za medijatore, ali su ipak spremni da se pojave, ukoliko dobiju poziv. Imaju samo jedan uslov – da ne posreduju nevladine organizacije.
„Naravno da ćemo se odazvati ukoliko budu institucije Republike Srbije, dakle, našeg političkog sistema, kakav god on bio, bile medijatori tog razgovora. Svakako ćemo izneti ono što jesu naši zahtevi i naši konkretni predlozi, ali smatramo da pre svega mora da postoji neka zajednička platforma opozicije“, navodi Milica Đurđević Stamenkovski, iz Zavetnika.
To će, izvesno je, biti možda još veći izazov od ispunjavanja opozicionih zahteva od strane vlasti. Svakako, oni koji bez zadrške žele posrednike „sa strane“ kažu da taj dijalog nema alternativu.
„Situacija je takva kakva jeste i verujem da ćemo zajedno uz neku kombinaciju unutrašnjeg i međunarodnog pritiska uspeti da upristojimo makar situaciju na političkoj sceni i dovedemo stanja da mogu makar da se održe neki iole pristojni izbori“, poručije Pavle Grbović, iz Pokreta slobodnih građana.
Tako su doduše, svi učesnici mislili i pre godinu i po dana, međutim, gotovo niko nije bio zadovoljan izbornom utakmicom koja je usledila 2020. godine. Sada će pokušati ponovo, iako je rok kratak, a izbori maltene već zakazani za proleće sledeće godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare