Devet godina Briselskog sporazuma: Nema ZSO, ali ima konstantnog optuživanja

Vesti 19. apr 202219:12 > 19:174 komentara
Podeli:
briselski sporazum,
Izvor: AFP/YVES LOGGHE

Devet godina je prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma. I dalje bez većih pomaka.

Kada je pre tačno devet godina odjeknula vest da su Beograd i Priština postigli prvi dogovor o budućim odnosima, nada da su dani sukoba iza regiona počela je da raste. Potpis koji su na sporazum u Briselu stavili Ivica Dačić, Hašim Tači i Ketrin Ešton, 19. aprila 2013. postignut je za svega pola godine, posle 10 rundi pregovora.

Potpisani sporazum je u 15 tačaka predviđao postepenu normalizaciju odnosa, a pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, o kojoj su detalji precizirani u čak šest od 15 tačaka sporazuma.

POVEZANE VESTI:

Sporazum je bio kruna dirketnih pregovora između Beorgada i Prištine, koji su počeli dve godine ranije. Osim centralnog sporazuma, do 2015. postignuto je još nekoliko manjih, ukupno 33 i tada je sve stalo.

U međuvremenu smo imali ogroman broj kontrovezi od kojih su ključne bile: ubistvo Olivera Ivanovića ili srpski voz ukrašen kosovskim motivima, uvođenje ekstremno visokih carinskih tarifa na proizvode koji iz Srbije idu na Kosovo, višestruki upad specijalnih jedinica kosovske policije na sever Kosova, ali i razvijanje ideje o formiranju vojske Kosova i naoružavanja tamošnjih snaga bezebdnosti.

Ipak, bilo je i pomaka, pogotovo u ispunjvanjanju preuzetih obaveza – završena je integracija srpskih policajaca u kosovsku policiju, sprskih sudija i tužialca u kosovsko pravosuđe, bezbednjaka u kosovske bezebednosne službe i organizovani su kosovski izbori, a dve strane su obećale i da neće blokirati jedna drugu. I tu je sve stalo.

Ključna stavka Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština, nije formirana i aktuelna valst u Prištini odbija da je osnuje, tvrdeći da nije u skaldu sa Ustavom Kosova, zahtevajući istovremeno da Srbija prizna nezavisnost, na šta Beorgad ne pristaje.

„Vidite šta se sve dešava, Priština kroz institucionalno nasilje želi da pogazi srpski narod, jasno vam je da je formiranje ZSO preko potrebno i to moraju da razumeju pre svega naši međunarodni partneri“, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Iako ZSO ostaje osnovni kamen spoticanja dve strane, tu su i druga nerešena pitanja koja se tiču energetike, katastra, nestalih osoba i drugih tema, ali i registraskih tablica, čije rešavanje je oročeno na šest meseci, do ovog četvrtka, kada se u Briselu sastaju tehnički pregovarači. Prema nezvaničnim informacijama, rok je istekao, ali dogovora ipak nema.

Iz Beograda i Prištine sve češće se čuju ocene da je Briselski sporazum mrtav, a glavni pregovarači Aleksandar Vučić i Aljbiun Kurit sastali su se samo jednom – i pokazali da su pozicije dve strane udaljenije nego što se strahovalo. A iz Brisela poruka – na vama je da odlučite šta hoćete – ako želite u EU, postizanje sporazuma je jasan uslov za to.

„Evropska budućnost Kosova i Srbije vodi kroz dijalog i to je nemoguće zaobići. DIjalog je vaš put ka budućnosti u EU. I ako ste ozbiljni u želji da uđete u EU, onda morate biti ozbiljni i u želji da se angažujete i da budete spremni na kompromise. To EU i zemlje članice očekuju od vas. Sami ste rekli da je ulazak u EU vaš glavni prioritet. Ako je tako, dokažite da to stvarno mislite ozbiljnim i iskrenim potezima i dajte sve od sebe da nastavite sa dijalogom“, rekao je portparol EU Peter Stano.

Od dogovora Beorgada i Prištine izgelda ne odustaje samo Brisel, koji je pre godinu i po dana imenovao specijalnog predstavnika za dijalog Miroslava Lajčaka. Ipak, njegovo posredovanje nije donelo nikakve rezultate, ali lopta i nije u njegovom posedu, već isključivo Beograda i Prištine.

Komentari

Vaš komentar